Priča zapravo stvarno počinje sa njihovim odrastanjem, sada u zrelim godinama, u nekom njihovom skladu, pod pretnjom iseljenja iz jedinog doma za kojeg su znali. U život im pored problema ulazi i vedra trenerica plivanja, za kojim je blenta lud, i posle dvadeset punih godina, majka koja ga je ostavila se konačno pojavljuje, sa željom da se, konačno, brine o njemu, što tu do sada neraskidivu vezu naša dva junaka stavlja pod pitanje. 

Ima tu nešto finih slojeva priče, no opet je ona suviše jednostavna za ovoliko ozbiljnu temu, negde bajkovita, ljudi ponovo bivaju nešto malo drugačiji od onoga kakvima ih svi znamo, sve u korist te, istina lepe, ideje o prijateljstvu i uopšte te elementarne potrebe čoveka kao društvenog bića, kamoli tek onih sa ozbiljnim potrebama. jednima za drugima. Glumci su ponovo ono što sve čini pitkim, nije mi odveć smetala ta bajkovitost, dobrota i plemenitost na koje ja u životu vrlo retko nailazim.