Uprkos tome što mi sporost u pripovedanju ove priče nije odveć pomagala, teme su mi bile interesantne, sjajna je i gluma, pre svega najmlađe glumice, trudnice, dok me je i finale filma ostavilo u razmišljanju, što film meni svakako čini efektnim. Živeti i pod istim krovom, neka i u svedenoj, izolovanoj sredini, sa fokusom, trebalo bi makar, na majčinskim instiktima kod sve tri generacije naših junakinja, i dalje ne biva išta manje otuđujuće, sa manjkom elementarnog međusobnog razumevanja, što sve vodi možda i neizbežno u tragediju. Žena iz bogate, urbane sredine, žena iz ruralne, siromašne zabiti, devojka koja u sebi nosi dete, lepotu i čaroliju života, ne čuju i ne vide, ne stvarno, jedni druge, ponajmanje ono najupadljivije u mladoj trudnici, svako pa sa svojim iluzijama. Kraj je proganjajući, ostavio me je poraženog mislima i zaključcima.