Komentari na filmove - Don't Be Afraid of the Dark (1973)

Sedamdesetih godina prošlog veka, kada se horor uveliko budio iz svog sna, gde je žanrovski mainstream već decenijama svakako bio usmeren ka deci kao ciljnoj publici, žanr je u tom svojem svedenom obliku našao jako utočište na televiziji. Mislim da je u USA bezmalo svaka lokalna televizija imala po nekog horor domaćina koji bi vikendom uveče predstavljao horor filmove iz kakvih mračnih studijskih kulisa. Kako bilo, Don't be afraid of the Dark spada u televizijske horore koji su se i dalje oslanjanli na dečicu kao svoju publiku, uz svakako dovoljno kvazi ozbiljnosti (bračni par kao centralni likovi, za razliku od rimejka u kojem je del Toro razumno sveo glavnu junakinju na dete, čime je film trebalo da dobije više efekta a svakako i realniju meru). Rezultat je...pa, u svom vremenu izuzetno popularan televizijski filmić, premijeru je, kazu, gledalo 12 miliona ljudi, i brojnoj tadašnjoj deci ovaj film je ostao u pamćenju kao jeziv i strašan. To je možda bilo realno pre 50ak godina, no sada je svakako naivan, sveden, sa iritantnim likovima, gde se još uvek oseti taj besmisleni odnos pisaca prema ženama, gde one samo paniče, šopinguju, poslušne su svojim supruzima (ako nisu i ne poslušaju "mudri" muški savet, kao npr da se ne otvara zazidani kamin, eto vidimo šta se desi, oslobode se sile zla i štatijaznam. Ovde su to dakle majušni goblinoliki demoni dlakavih tela, koje su, zanimljivo, igrali zapravo...hm, vertikalno zaostali (nope, bolje je "vertikalno posustali) ljudi na džinovskim setovima, uveličanim stolicama, stolovima 'n' shit. Začudo vrlo efektno (u svom vremenu).

Meni ovaj film, danas, ne funkcioniše, nije mi previše toga glupo i uvredljivo, kako to zna da bude sa bezbroj horora, no vala mi i ne isporučuje potrebnu dozu jeze, kvalitetnu priču, niti ovakvo šta uopšte smatram iole ozbiljnim horor filmom. No, ruku na srce to mi nije učinila ni modernizovana, nešto smislenija i kvalitetnija verzija del Toro-a, koja izgleda i deluje bolje, no i dalje ni blizu od onoga što je meni potrebno od horora. Sa te strane, negde su mi suštinski isti ovi filmovi, original i rimejk. Prvi je u svom vremenu ostavio trag na čitave generacije dečurlje, što drugi svakako nije mogao u današnje vreme kada klinci imaju preveliki izbor fucked up ozbiljnijih horora koji će im ostaviti "traume", dok je rimejk prosto lepši, smešten u realnije okruženje, bolje odglumljen (pa, to je možda diskutabilno), i eto smisleniji kao celina, sa boljim ritmom. Avaj, meni su dakle podjednako daleka oba filma, prođoh nekako kroz njih jednostavno jer sebe smatram itekako ozbiljnim horor fanom pa je red da se upoznam sa dotičnima.