payutti piše: Da. Više nego ljude.

Je.... bga.

Nemam niti jednu životinjicu, nemam uslova, odlazio iz stana u svitanje, vraćao se uveče, evo sada mesecima još i šepav, kako bih takav naopak, jedva se zbilja dovučem do stana, šetao psa npr, ili ga ostavljao da samuje čitave dane, to nije život ni za jedno živo biće.  Imam nekog paučića u kupatilu povremeno, trudim se da ga čuvam i volim, no svako malo se zagubi nekuda, čudni su putevi paučića. 

Nije strašno ni biti samotnjak, čovek prosto nekada nema ikoga, bez svoje takve želje, takve se karte dobiju a i za porodicu ima vremena, ništa to sve ne govori o manjku ljubavi za Čoveka, ljude, životinje. 

Stani malo. Ja se nisam šalio s mojim ne.

Do puberteta sam volio sve, i domaće i divlje, i trkulje i plazulje.

Ali kad me strefiše hormoni, nešto se "poremetilo". Ne znam kako ni zašto, jednostavno me je prestalo biti briga za životinje u potpunosti.

Tako da džaba mi pokušavate uvaliti macu papučaricu u krilo, džaba mislite da ću gledati vašeg psa umjesto vas u oči i džaba vam je dičiti se sa egzotičnim ribicama u akvariju.

payutti piše: To nisu dodaci, nego živa bića.

Ne znači da ih moram voljeti.

To su te kreature koje samo izgledaju kao ljudi i to mi totalno ide na živce.

Životinja nije igračka koju ćeš šutnuti kad ti dosadi.

JoxerTM piše: "Volite li životinje?" - Ne.

Obožavam ih. Praščiće, piliće, janjce, teliće... Čak i neke ribe.

Znaš kako je prije par godina bila neka veganska kampanja gdje povlačiš crtu šta je ljubimac a šta je hrana. Negdje sam na to bio naletio i neki lik bukvalno povuče crtu i napiše: It's right here, mate." Pobjedio je taj dan na internetu.