Pre svega, zbilja ne podnosim nekakve političke filmove, takve triše, akcije, whatever the fuck, ne volem, ne gledam, ne želim da budem deo toga. Ne glasam, ne čitam novine, ne gledam tv, ne znam ko je danas na redu da se prezire od suseda (dobro de, to je lako na Balkanu, svi redom naravno), ne znam koji su naši, ko njihovi, ne znam šta je naše, šta njihovo, šta je tzv a šta jedino pravo i istinito, šta nekakav nacionalni interes, šta pozicija, šta opozicija, ko ne koristi jezik mržnje, ko iole ceni različitosti, ko me ne bi prezirao zbog onoga u šta verujem, nebitno, mislim ama baš sve suprotno, želim političarima dobra taman koliko i oni meni, hvala lepo, doviđenja.

Međutim, ovo je fini, visokooktanski politikantski triler akcijaš, ima svega, dok sam ga gledao podsetio me je osećaj (nisu nužno filmovi za komparaciju) na gledanje "No way Out" nazad u osamdesetim. Samo više, brže, luđe. Dakle imamo bezbednosne frakcije, špijunažu, krticu, pokušaj atentata na preCednika protivu južnokorejske diktature, te imamo pucnjave, jurnjave, mučenja, tajne, obrte pa još obrta, izdaje i udruživanja, greške,  ma, napolitankica. Ne oseti se dva sata trajanja filma, a bome ja i zaboravio da je film delom i u žanru koji ne bi trebalo da volim, ja svejedno voleo. Eto.