Biografski film je istina?

Pa dobro zar ljudi i dalje gledaju ta smeća?

I bed wetteri, naravno...

A, da, zaboravijo sam da napišem da su autori ovog filma dosta toga izostavili da snime.

Kao kakao na primer, da je ona imala oca, da joj je majka bila 100% zdrava u glavu, da je bila miss šešira i zanoktica, da je davala intervjue dok je šmrkala avokado u prahu, da se skidala samo pod tušem, da nikada nije upoznala precednika od Ameriku, da je bila u 6 istopolnih brakova,

da je poznavala latinski, hebrejski i marsovski jezik, da je bila odlična kuvarica, znala je napamet kog datuma počinje proleće, da je bila najveći borac protiv komaraca, da je koristila isključivo parfeme sa mirisom prljavih nogu, da je volela da muze krave, da je njena prirodna boja kose zelena, da je imala umesto mladeža kliker na obrazu, da je prodavala novine, i da se nikada nije bavila onim stvarima.....

Bila je jedna ultraHD4k moralna gromada, željna kiselog kupusa za ručak svaki dan.

Ma daj...

Bila je pupasta za razliku od moderne anoreksije, bila je svjesna štikli pa je jednu skratila, a uz to je otpjevala:

Takvo što se kasnije usudio samo The Rock.

Međutim, koga briga, važno je snimati njenu maternicu.

Uspeh se malo gde prašta i slavi a tek o balkanskom mentalitetu ne bih, zbilja, ni počinjao. Zapravo bih pre očekivao da se u svakoj temi biografskog filma (koje ja inače ne volim odveć) svuda na netu, nevezano tek za ovaj forum, ponižava, vređa, obezvređuje ličnost kojom se film već bavi, iskreno me iznenadi kada vidim koju lepu reč.  Što je, meni, osnovnije, pre naglašava ruglo koje svi đuture živimo. Dok su utisci o filmovima svakako podeljeni, to je u redu, ne znam koliko bi stvarno bilo mesta u priči za ma kakvo poređenje sa Tarkovskim, Blonde nisam (još) pogledao, no to i nije bila tema ni u prethodnom postu, tek se nadovezah na priču o komentarima, današnjem olakom izboru da se obezvređuje, pa kakav god film (ili pa ličnost kojom se bavi) zapravo i bio. Mene to možda najviše i tišti (ako izuzmem to da nisam platio išta od računa, da mi je frižider pokvaren i prazan, da me ne zove iko ko je obećao da će biti uz mene, da su moje prijave za posao ignorisane itd ), to što se nalazim na forumu o filmu a godinama sve ređe osetim igde ljubav prema filmu.  Opet, ne krivim tek ljude, svako ima svojih muka, samo je tužno kada nas one poremete toliko da zaboravimo zašto smo uopšte tu. 

Moram nešto dodati.

Stalker je loš primjer za opisivanje afiniteta mlade publike.

Nekima bi bio dosadan, nekima ne bi.

Ali mladi ne žele gledati starije filmove.

Budi sretan ako pogledaju neki snimljen unatrag 10-20 godina.

Sve starije od toga, pa ja ne znam više kako ih uvjeriti da isprobaju, možda jedino ako se zaljube u tebe pa popuste.

Veliki problem tu je i školski sustav koji nema filmsku lektiru.

A možda je nema zato što je književna lektira bezvezna, pa da ne ponavljaju iste grijehe.