`Zvao sam je Emili ,u danima…`.

Pa dobro hajde opis . Emili (Aubrey Plaza) radi u firmi za dostavu hrane (kog tipa videcete), ima dugove iz umetnickg koledza koji je pohadjala ali nije diplomirala ( ima i to navedeno u filmu zasto), voli da crta i slika, zeli da promeni posao , zeli mir i slobodu,  ima neke prekrsaje iz proslosti koji joj prave problema prilikom razgovora o poslu te iste i ne dobija.Prijateljica joj pomaze da dobije posao u firmi u kojoj radi, a kolega na trenutnom poslu joj kaze da poznaje odredjene ljude i da moze da zaradi 200 dolara za jedan sat. Ona se odlucuje da ipak pokusa , u sustini to je prevara, kupovina stvari koriscenjem laznih kartica. Taj posao vodi jedna grupa ljudi, a jedan od njih je i Jusuf (Theo Rossi). Receno joj je da to sto  ce raditi nezakonito, uvedena je kroz konkretan process delovanja i ostavljena mogucnost da odluci da li zeli . Ona pristaje i tu krece zaplet.

Malo mi je tesko da definisem ( ipak da se ogradim) koji je zanr ali meni je ovo drama sa elementima trilera, lepo ukomponovani i medjusobno prozeti

Svideo mi se film, realistican je ( cak i poznajem jednu takvu osobu koja je imala pa istu zivotnu pricu, samo nije prevara karticama malo je ozbiljnije, ili pak moze i da je inspirisan istinitim dogadjajem) par naivnosti, mozda na nekim mestima gluma je mogla da bude malo bolja, neki delovi malo kreativnije uradjeni mislim na te naivne scene, na par mesta mozda da se doda neka dobra ili adekvatna muzicka `podloga` , onda montaza na par mesta verovatno s namerom odradjena , ali dobro , to moze za vecinu filmova, pak drugome nece smetati, nije ni meni ali samo sam zapazio.

U konacnom dobar mi je film s obzirom na sta ciljaju autori.

U sustini jedna od zivotnih prica,  zasto mi je dobar , pa idu spoiler-i.  Jedna borba pojedinca u svakodnevici, Emili kao borac, u stilu zivot je borba od rodjena do groba, ona se ne brani vec napada, u nekim trenucima kao da sledi moto ` Qui audet adipiscitur`, nosi breme proslosti, prolazi kroz neuspehe,  a ulece u moralno-eticke dileme i na to ciljaju autori i to jeste i neki  `lajtmotiv` filma, tu je na granici antijunakinje, provucen je i neki vid `eskapizma` vidimo kroz par dijaloga i dugih kadrova, u tom duhu je nesto i uradila,  ali na kraju sve prethodno receno  autori  su poslednjiom scenom stavili tacku i vidimo sta je ipak preovladalo, iskreno nisam ocekivao, ocekivao sam kraj npr. nekim dugim kadrom, i da je ostavljen otvoren i odjavna muzicka numera.