Posle overdosea kćeri (mlađana Susan Sarandon) koja se oporavlja u bolnici, gnevni otac, uspešni i bogati Bill Compton (Dennis Patrick) slučajno ubija njenog momka, narkomana. U šoku odlazi u obližnji bar, u kome glavnu reč vodi buntovni, sirovi, besni radnik Joe (fenomenalni Peter Boyle u verovatno životnoj ulozi), ogorčeni rasista i patriota koji jedva sastavlja kraj sa krajem radeći u kakvoj livnici...te mu se pripiti Compton slučajno izlaje za počinjeno delo, što Joe-a, sa njegovim "smrdljivi hipici i narkomani" stavom, naravno oduševi, te ova dvojica započinju neobično prijateljstvo, uprkos suprotnostima i staležnih ambisa među njima. Compton pored Joea zaboravlja da je poćinio zločin, ušuškavajući se u Joeovu sirovost i stav da je zapravo učinio uslugu čovecanstvu i Americi, dok siroti (avaj i potpuno nenormalni sociopata) Joe u Comptonu vidi sve ono što ikada nije, niti će imati. U svojoj gorčini i (iz njegove perspektive) ništavnosti, Joe za sve krivi nezahvalnu i obesnu omladinu koja pljuje po svemu onome u šta ovaj duboko veruje, što ga zajedno sa novim prijateljem vodi u jezivu tragediju... 

Sjajan film i danas, posle svih tih godina, sirov, na izvestan način brutalan, često neprijatan (užasna večera dva tako različita para, te sam pogled na ljude koji uporno tonu u živo blato, nesvesni svojih tragičnih zabluda) negde i zabavno satiričan (stalno Joeovo gunđanje i pljuvačina po svemu, orgija, koju Joe zapravo ne zna ni da izgovori a u kojoj učestvuje na svoj sirovi način), negde i tužan, mučan, film čiji likovi su jezivo lako prepoznatljivi u našem, sadašnjem drustvu, 50+ godina od kako je snimljen, što je tragično samo po sebi, time i efektnije. Film ostaje i kao lepo upoznavanje sa budućom zvezdom, Susan Sarandon, uz autentičan soundtrack svog vremena, iznad svega kao odraz jednog doba, uz apsolutnu bravuru Peter Boylea. 

Must see!