Glavna junakinja je zapravo usputni prolaznik, Asta (Deborra-Lee Furness, sada nažalost poznatija kao gospođa supruga Hugh Jackmana), žestoka milica lajavog jezika, gradski advokat koja na svom proputovanju australijskih zabiti, zbog kvara svog motora slučajno ostaje u provincijskoj varoši, u domu palanačkog automehaničara, čija kći je brutalno silovana od strane lokalnih momaka.Ono sto je posebno zastrašujuce je muška agresija čitave varošice, poniznost žena koje ćutke trpe svu tu bahatost, te sveopšta palanačka nehajnost u stavu da su to samo nesto hiperaktivniji momci, sa zataškavanjem zločina uz osmehe. Asta naravno, poput kauboja koji je slučajno ujahao u grad bezakonja, postepeno podiže bunu protiv tih nakaradnih odnosa medju polovima, sa namerom da se zločin osudi a krivci kazne. 

Bitna je ovo tema uvek, danas poneki pogodi metu, drugi pa i ne baš, no "Shame" je solidno vođen, fino odglumljen ali po meni itekako pati od tog meni dalekog šmeka osamdesetih, ponešto deluje kičasto, podseća me na domaće filmove kako mi to često biva sa Aussie filmovima, dok je u to isto vreme u USA izašao film Accused sa Jodie Foster, relativno sličan a meni mnogo bolji (mada ga nisam gledao 30+ godina). Sa druge strane, Shame je svakako značajan za australijski film, bio je hit u bioskopima, nastavio je trend tamošnjih filmova koji preispituju društvo, mentalitet, položaj žena, što je bila fina promena u odnosu na vrlo brutalni eksploatacijski Aussie film ili pa period-filmove koji su vladali bioskopima tokom sedamdesetih i osamdesetih. Uprkos svemu tome, kao i univerzalnosti i ozbiljnosti ove priče, po meni Shame ipak ne odoljeva zubu vremena i sigurno mi se ne bi našao u prvih 50-70 na top listi Aussie filmova iako je poštovan u lokalnom, australijskom podneblju.