Scott Hastings, sin nekada uglednog plesačkog para, obučavan od malih nogu, ima obećavajuću karijeru vrhunskog plesača kao uveliko amaterski šampion ali koga strastvena kreativnost sputava zbog izričito rigoroznih pravila takmičarskih komisija koje kategorički odbijaju svaki izlazak iz davno zacrtanih normi plesnih koraka, strogo osuđujući i diskvalifikujući svakoga sa drugačijim, svežim pristupom i novim koracima. 

U samom početku filma, na sred lokalnog takmičenja, Scott biva diskvalifikovan zbog svoje izmene plesne rutine, te ga uprkos aplauzu publike plesna partnerka ostavlja zbog drugog partnera, bez vere u Scottovu disciplinu. Ovaj u danima koji slede nastavlja da vežba i pleše sam, dok ga skrivena, iz ugla, večito posmatra lokalna devojka, društveno neprilagođena, skromna i tiha, sa đozlucima i bubuljicama draga i neprimetna milica španskog porekla, Fren, zaljubljena u amaterski ples (i samog Scotta). Neće proći dugo i ovaj neobični par će se naći jedno nasuprot drugome, u plesnom zagrljaju i vežbi teških koraka, u dakle plesu koji ih svakim danom sve vise zbližava uprkos svim razlikama, usled kojih oni uče ne samo nove korake, već i mnogo toga o njima samima, različitim kulturama, vizuelno prelepom i tehnički zahtevnom španskom plesu Paso doble, iznad svega nalazeći put ka ljubavi i slobodi od svih stega. 

Baz Luhrmann njemu svojstveno ovim filmom pravi bučni, slikoviti, šareni, duhoviti, vedri, zabavno kičasti i romantičarski rediteljski debi, najavljujući svoju sada dobro znanu karijeru autora sa jakim stilskim pečatom (Moulin Rouge, Romeo + Juliet, The Great Gatsby), u možda neozbiljnom, no i filmu detinje radosti, što se danas i ne može tako često videti po filmovima, što sve čini Strictly Ballroom pravim osveženjem u svom vremenu, ujedno i filmom koji ne zastareva iako sasvim sigurno, poput i ostalih Luhrmannovih filmića, neće biti za svakoga. Meni je mnogo drag, uvek volim da vidim tu specifičnu otkačenost i histeriju Luhrmannovih likova, dok je Strictly Ballroom, uz Muriel's Wedding i The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert svakako jedan od najboljih predstavnika upravo tog blesavog tipa vrlo australijskih komedija sa potpuno otkačenim likovima koji plene vedrinom i svojim sveukupno "feel good" šmekom. Svakako meni jedan od ako ne baš najboljih a ono sigurno jedan od lepših plesačkih filmova, uz nebrojeno prelepih plesnih scena.