Nije uvek lako razlučiti sve slojeve ovih likova, njihovih motiva i postupaka, univerzum u kojem oni vode svoje sumorne i divlje živote je često (meni) tako nestvaran, nedefinisan, kompulsivan, šizofren, mada sam uživao u svakom minutu filma.  Volim da ga doživljavam i kao neobičnu, nasilnu i pomračenu ljubavnu priču, što je vazda bio poseban soj filmova/priča, taman moj broj, makar mi je lepše tako doživeti priču, njene junake, negoli kao još jedan film o svojevrsnom iskupljenju, ili još glupljeg Ismaelovog prepoznavanja svojih limita u oduzetoj devojci, bljak, za mene je ovo svakako ljubavna priča. La Madre Muerta takođe biva i film ambijenta, vizuelno upečatljiv, za razliku od mnogih tipično verbalnih španskih filmova, ovde je podosta toga prećutno, suptilno, u pokretima i pogledima junaka, uživancija. Sa druge strane, rekoh već, film je na izvesni način, poput svoje katatonične junakinje, oduzet od realnosti, deluje bajkovito, često nerealno, mislim da neće biti blizak baš svakome, no meni je, eto, itekako prijao.

   Hvala na prikazu ovog filma. Ovo cu obavezno pogledati.

 Alex, sto me spijuniras