Naš junak je retka vrsta dobrice, mladić koji ne zna šta će pre posle koledža, radi posran posao, devojka mu je prešla u Barselonu, on se vraća kod majke, deli sobu sa mlađim bratom i na svu već zbunjenost, upoznaje ženu sa autističnom ćerkom, koje mu se uvlače u već dovoljno blesave dane. 

Ništa od tih tema i podtema, potraga za sobom, ljubavne ostvarivosti ili ne, specifičnih odnosa među ljudima, od one vrste povezanosti koje nas znaju menjati, dakle ništa od toga nije ovde epohalno, prosto je po sredi topla, ljudska priča, bez ušećerenosti ali i bez kakvog surovog realizma, film u kojem se, eto, može dovoljno uživati. Cooper Raiff interesantan i kao glumac, u dobroj meri i kao režiser/scenarista, taman toliko da ću probati i njegov prethodni film "Shithouse".