Uzeo film pred praznike, mislio sam čim se pojavio, ne znam kada pre titla, alal vera. 

  Meni licno postoji suptilna razlika . Hong Kong ima najzabavniju i najmanje opterecujuce filmove od svih azijata.Barem iz  ovoga sto sam gledao do sada....

Hongkongška kinematografija je meni najbliža...bila, no od kako je HK vraćen Kini, ne prave se više ni izbliza onakvi filmovi kakvi su bili do kraja devedesetih  Na to sam mislio kada napisah da danas nema veće razlike. Cenzura i ideološka obojenost se odnose i na HK filmove danas. Hajde de, da ne preterujem, bilo je finih filmova do npr 2005, 2006 recimo. Da ne jurim sada precizno kada je sve otišlo dođavola. 

Nahvaliste ga i umalo krenuh po nj, kad ono, kaže, prema istinitim pljačkama iz 90-tih.

Pljuc.

puppet_master piše: Pre bi se reklo kineska produkcija, nije da ima veće razlike danas, nažalost. Hajde da ne kažem da podseća na Mannov "Heat", neka bude da podseća na Mannov "L.A. Takedown"

Ja nisam pratio pre devedesetih, u novijim nisam uvideo bitne razlike, nisam stigao da uporedim Cold eyes ( korejski Gam-si-ja-deul) rimejk Ghun chung-a, valjda sam se skocentrisao na same filmove.

Dati film sam vec zaboravio,da mogu da ga detaljnije komentarisem, osim sto me podseti isto na realnu pricu sto se desila u LA tokom pljacki, za date dogadjaje nema film, ima dokumentarac.

Mann je bese bio odbijen za pilot, pa je uradio film L.A. Takedown , pa nakon rezije Poslednjeg Mohikanaca (citao knjigu, pa me interesovala ekranizacija, pa sam tu procitao o datim ybivanjima), sa Art Linas-om kao koproducentom ( koji je jedan od rezisera Fight club) uradio Heat koji je postao popularan.

Nekada nije bilo. Svakojakog blaga nestade. Baš valjda letos gledah fini dokumentarac o nekadašnjim CAT III filmovima, to sada ne bi moglo da se snima ni u ludilu u HK   

Pa dobro, ne mora autor izmišljati tu istu priču, uvrh glave tek pozajmiti neki detalj, kako to inače i rade, ne mora sve biti izmaštano po filmovima, no ja se slažem sa Joxerom, suštinski makar. Prosto bi mi za kakve istinite događaje daleko više godili dokumentarci, koje obožavam zapravo, efektniji su sa istinitim pričama (verovao im ja ili ne, doduše). No u (standardnom, igranom) filmu nemam želju gledati istinite priče, čast retkim izuzecima. 

U ovom slučaju nisam imao blage veze, ne čitam išta pre gledanja, ne gledam trejlere (nisam znao ni o čemu je, svideo mi se plakat), pustim da mi film sam kaže šta ima, srećom nisam znao da je po istinitim događajima, inače ga ni ja ne bih gledao. Propustih Titane npr, javiše mi da radim sutra, planirao sam taj film no umesto njega odgledah ovo.  Hajde, nije mi žao  no ako umrem noćas, moji hroničari će pisati da nisam gledao vražiji Titane a sve je samo niz nesporazuma i grešaka, blesavih okolnosti. Sudiće mi pokolenja bez preke potrebe (oko toga makar) 

Odgledajte Titane, interesantan je. Ok tesko mi je da objasnim, ako je neki film najavljen a bas me interesuje ja procitam knjigu npr. ako je inspirisana datom. Dokumentaraca sam se nagledao da ih vise i ne pamtim, nemam puno godina ali sam igrom slucaja time cime se bavim imao klizno radno vreme, koje nije vremenski ograniceno, tipa desavalo se pet dana da ne radim i onda vikend po 16 sati bez prekida. pa sam uspeo sve to da stignem, u kuci sve lepo funkcionise. Ako biram da gledam bekstvo iz zatvora, npr. prvo cu pogledati npr. Papillon prvo sto mi pada na pamet, ali mi se The Shawshank Redemption svidja ali necu reci prvi je radjen po intinitom dogadjaju preskacem a drugi me je oborio sa nogu, dosta filmova su ciste drame, ili vecim delom pa ljudi kazu kako mozes da gledas a posle ih hvale. Ratni filmovi isto, ko ne voli nek kaze ne volim a ne da se stalno ponavlja kako mozes to da gledas, ni meni se ne svidja humor i zajebancija kod istrage ubistava, ili ono dobar film sabiram ubijene na digitronu, ili kao humor zanimljivi likovi, sasavi, kako dobra prica a u stvari kao likovi iz Cekajuci Godoa ili O misevima i ljudima.  Eto ovaj film korektan ( igrom slucaja poznat mi je slucaj,)  i npr Cold fish, Citizen X, D.C. Sniper svi kazu lektira a bazirani na istinitim dogadjajima. Mnogi ne vole time loop filmove ja obozavam. Tako ako biram kriminalisticki dajem prednost inspirisan realnim dogadjajem, likovima, ima toliko nevidjenih prica da prosto ne vidim da treba da izmisljaju, kao i kod menjanja radnje i likova kultnih SF,EF, na sta se jezim. Prosirih temu, ali nek ide zivot.

Od mene još niko za sve ove godine nije čuo "kako možeš da gledaš ovo ili ono"  Mogu se voleti svakakvi. O toj ljubavi, radosti filma se i radi, ako mene ko pita. Razlike su nebitne, u njima može biti lepota, ako ljudi ne budu previše sebi okrenuti, isključivi, besni, sluđeni i šta sve još ne. Mada i meni prvom često ne ide ništa od uma, koliko god na prvom mestu želeo da shvatim sagovornika, zalutam, premoren. I sada lutam sa temom  tek htedoh reći da ne treba ni to moje ograđivanje od based on true story filmova shvatiti preozbiljno. Ne sudim ikome, ičijem ukusu, meni je tek (mahom, ne uvek) daleko a ne zlo i naopako tu išta. Vrlo malo vrsta filmova zapravo izbegavam, možda špijunski, politički, eto ne mogu da se setim još nečega...gledam sve, onda kada imam vremena pogotovo.