Na osnovu ovoga što si napisao, ja mogu preporučiti sledeće:

Prvo, trebalo bi videti koja je muzika interesantna tvom sinu. Najbolje bi bilo da ga odvedeš na neki ozbiljan solistički koncert nekog pijaniste. Doživljaj zvuka i same izvedbe u koncertnoj dvorani ne može se verno preneti video snimkom sa Jutjuba. Možda je idealno da poseti koncert za decu ili otvorenu probu Beogradske filharmonije ili nekog drugog sličnog orkestra. Tu može čuti program približen i zanimljiv deci, a može da čuje i neke druge instrumente koji mu možda budu i zanimljiviji od klavira. Ako mu to bude interesantno, onda je muzička škola dobar sledeći korak.

Ako mu to nije zanimljivo, onda ga možda privlači moderna i popularna muzika, bilo domaća bilo strana. I tu je najbolja opcija da krene u muzičku školu, stekne formalno muzičko obrazovanje, a kasnije se opredeli kojim će žanrom dalje da se bavi. Škola i diploma su svakako plus.

Druga opcija je da ide kod nekog ko daje časove klavijature. Ako se tu kockice slože, vrlo brzo može početi da zarađuje svoj dinar, naravno ako mu tzv. tezgarenje nije mrsko. To je potpuno legitimna opcija, i tu se lep novac može zaraditi, mada sad dok traje ova pandemija pokazalo se da su ljudi kojima je tezgarenje primarna (jedina) delatnost bili u velikom problemu.

Ako se odluči za muzičku školu, sintisajzeri i klavijature neće biti dobro rešenje. Tu već mora da se investira u klavinovu (digitalni/električni klavir) ili pijanino. To su jedine varijante u kojima se verno oponaša mehanizam, zvuk i pedal velikog koncertnog klavira. Na oglasima se klavinove i pijanina mogu naći u dobrom stanju za relativno malo novca. Često ih ljudi prodaju nakon što im deca na ovaj ili onaj način završe s muzičkom školom.

Dodatno, ako u gradu u kom živiš u nekoj od institucija postoji klavir/pijanino, možeš da pitaš da omoguće tvom sinu da tu vežba nekoliko puta nedeljno. Samo je bitno da klavir bude "u štimu". Često ti klaviri zvrje bezveze i niko ih nažalost ne svira, tako da ne vidim što neko ne bi dozvolio da dete vežba, naročito ako je to van nekog radnog vremena i nikog drugog nema u objektu.

Na Jutjub ništa nisam kačio, prevodi su mi jedini izlet u digitalni svet.

Vidim da želiš da decu usmeravaš na što bolji način, što je i prirodno. I zato evo nekog mog iskustva što se tiče odgoja dece, neka se nađe. Još nisam roditelj, ali bio sam i još sam dete.

Roditelji često decu upisuju na puno raznoraznih kurseva istovremeno, i to može imati niz neželjenih posledica o kojima neću detaljisati.

Bitno je da dete dobro izuči makar jedan strani jezik, danas je engleski verovatno najbolja opcija. Skoro sva ostala znanja koja su mu potrebna može pronaći u bespućima interneta.

Bitno je da dete nauči kako da uči i kako da dođe do onoga što ga interesuje.

Dobro je da dete uči neku borilačku veštinu koja akcenat stavlja na samoodbranu.

Folklor je lepa aktivnost, druženje, putovanja, čuvanje tradicije, zdrav takmičarski duh, timski rad.

Volontiranje nije "rad za džabe" i nije sramota volontirati za pravi cilj.

Roditelj s detetom mora da provodi vreme. Najbolje u prirodi. Da dete nauči kako se bezbedno loži i održava vatra, kako se sprema obrok u prirodi, kako se izrađuje sklonište i svašta nešto što mu može biti zanimljivo i što mu sutra može sačuvati život. Da nauči da koristi busolu i kartu, da se orijentiše. Da nauči da koristi alat. Da vezuje čvorove. Da raspoznaje životinje, biljke, gljive.

Da zna da pliva i da roni i da se ne plaši vode.

Da zna da ukaže prvu pomoć sebi i drugima.

Da zna kako se koristi PP aparat.

Da zna da se ulje koje gori na ringli ne gasi vodom.

Da zna da se pojas u kolima vezuje uvek, čak i na zadnjem sedištu.

Da zna da se bojler gasi pre kupanja.

Da zna kako da postupa s unesrećenim koji je pretrpeo strujni udar.

Da zna šta je vatreno oružje (i eksplozivno sredstvo), kako se bezbedno odlaže i da pozove starijeg kada neki drugar počne u garaži da se hvali tatinim pištoljem ili ako donese bombu u školu.

Da zna da se smeće ne baca nigde osim u kantu, makar to bio i papirić od žvake ili sama žvaka.

Da zna da nikoga ne sme da vređa i maltretira, i da one koji to trpe mora da zaštiti, bilo lično, bilo pozivanjem odrasle osobe.

Da pomaže napuštenim životinjama, onoliko koloko je u mogućnosti.

Ovaj spisak bi mogao da ide unedogled, ali evo samo nekoliko stvari koje mi u ovom trenutku padaju na pamet. Nekom mogu delovati smešno ili crno, ali nažalost postoje mnogi roditelji koji bi voleli da ih je neko podsetio na nešto sa ovog spiska. Nikad nije prerano i nikad nije prekasno da se dete uči gorenavedenim stvarima. 

Nekad su postojale organizacije/institucije u kojima se to i planski učilo (mladi izviđači, saobraćajci, vatrogasci, crveni krst, vojska), ali danas smo mi sa ovih prostora isuviše napredovali da bismo se bavili takvim trivijalnostima.