Ja sam rekao da mene ovaj tip filmova odbija i da ih ne volim,  ali nema veze , slucajno naleteh na

O ukusima se ne raspravlja nego se po njima pljuje.

A meni je film skoro pa savršen.

Nema scene koja nije ispeglana u bobu, što vizualno, što zvukovno.

Ništa čudno, svi već znaju da obožavam tabačinu na filmu, a kad su uz to dodana i razna sječiva te kvalitetno napucavanje ja sam u ekstazi.

Film skoro da nema predaha, vrijedilo bi znati je li u filmu krknuto više ljudi nego u Rambu jer čini mi se da jest.

Priču očekujemo takvu kakva jest zbog prethodnika, a i zbog stvarne smrti jednog od glumaca.

Ono što ne očekujemo, barem ja ne, su briljantno napisani Winston i totalni respekt od autora prema Donnie Yenu.
Netko bi mogao reći da su jednako ako ne i više trebali i Wicka odraditi.

Ali stanite nakon filma i razmislite, Wick puno ne priča niti puno sugerira, između redaka se ipak može iščitati što se događalo u scenama koje neće biti prikazane.

Na žalost ne cvate sve u ovom drugačijem superherojskom điru i vi već znate što mi se najviše gadi jer sam pisao i za prethodnike.

Shvaćam zbog koje situacije je i u ovom filmu bila potrebna nekakva džukeletina.

Ali moglo se i bez Marmaduka.

Uz taj smrtni grijeh, ovdje još dvije stvari mogu smetati.

Film je bez obzira na neprestanu energičnost, dobrih desetak petnaest minuta predug. I nije cjelina za sebe.

Treba pogledati JW 2 i 3 prije ovoga, dvojka je jako dobra, trojka baš i ne, a besmislenu psoljubnu jedinicu komotno preskočite.