Dakle dva prostodušna provincijalca, koji se bave čišćenjem scena zločina za krimose, uklanjajući tragove i leševe, igrom blesavog slučaja bivaju uvučeni u kidnapovanje jedanaestogodišnjakinje, za koju se najednom moraju brinuti a sa kojom, pa, najkraće, ne znaju uopšte šta će, što je uvod u apsudnost, komiku i dramu ove priče.  Luta se tu i u ritmu i akcentu, zagazi se ponegde u naivnost, nespretno se i zaokružuje (ako i to) film, ali je, kažem, imao nešto što mnogo veštijii filmovi nemaju, lepotu likova, glume, kadrova, pa još na jednom mestu, što je vredno mojeg poštovanja, dok i vreme druženja sa ovim filmom nisam osetio, tako da je, što takođe nije danas odveć lako, znao i šta će sa mojom pažnjom. Svakako ću gledati buduće filmove ove rediteljke.