Meni je to, praćenje dodela tj, bila stara navika sa osobicom koja me je odgajila. 

Sada mi je svejedno, iz milion razloga. 

To je ionako do afiniteta (ljudi to znaju nazivati ukusima doduše), no eto meni je gospon Sodeberg npr sa Sex, lies and videotape (1989) u pravo vreme otvorio vrata američkom nezavisnom filmu (neka Kasavetesa i buljuka potom autora iz sedamdesetih, nisam ja to još pratio sa 13, 14 godina, tamo krajem osamdesetih), ludo sam zaljubljen u Out of Sight (1998), prilično me obradovao sa Ocean's Eleven (2001), volim i ja Traffic...te uz sve promašaje, to što je umeo da pogodi, meni je dovoljno da ga cenim.

A nije baš ni da čitav svet u nestrpljenju očekuje svaki njegov sledeći film pa da je silno pa slavljen, da bi bio precenjen. 

Glede naslova teme, koja je verovatno zastarela, mrsko mi ju je i otvarati da bih video o kojem filmu je reč, no eto tek da izjavim za dnevnik da ne gledam više filmove sa Meryl Streep.  Sjajna je glumica (istina u tokom njene karijere meni ipak najčešće iznad svega dosadnim filmovima), ne pratim od kako je mudrovala na podijumu pri dodeli Oskara, sa onim njenim "blablabla...mixed martial arts, which are not the arts" i to uz nadmeni osmeh, kao, zna ona šatro o čemu priča i tu je da šalje društvene i političke poruke čitavom svetu a ne da slavi film i svoj poziv. Bem ti hollywood i to u šta se pretvorio taj polusvet tamo.  Pričaju nam oni sada i o borilačkim veštinama, jesus fucking christ. Samo je gluma umetnost. Jezivo.  Ruku na srce, oki, kontekst jeste bio u podizanju glasa protivU šikaniranja doseljenika i autsajdera, što pozdravljam iako ne mislim bi glumci trebalo da koriste podijum za kakve god svoje analize društva, dok je svakako bilo naopako uplitanje ruganja ne samo onima koji vole ili nalaze izlaz ili spas u borilačkim sportovima, već ruganje samom borilačkom sportu kao takvom.