Spotlight (2015) je bio dobitnik dva Oskara. Naspram Klera mi izgleda kao čaj od kamilice. Da sam zloban, nazvao bih ga očajem od nane. Slažem se, film za ljude otvorenog uma.

  Kovanica "Moj Bog mene svojim robom ne zove" postaje mi sve milija što sam stariji.

 

Ovaj film bi trebao biti lektira.

Za razliku od holidvuskog nedavnog besmislenog opjevavanja novinarske anegdote s nekakvim skandalom (evo, toliko je to preseravanje odlično da mu se više ni naslova ne mogu sjetiti), poljaci sa filmom Kler su se drznuli dirnuti u valjda apsolutno sve što u modernoj katoličkoj crkvi "ne štima".

Pravi šamar ne dolazi u vidu pukog nabrajanja grijeha (na primjer bit je skupljati a ne skupiti), nego to što od trojice svećenika najebe pozitivac, a druga dvojica "profitiraju". A film je snimljen tako da nećete do kraja znati tko je od trojice de facto pozitivac.

Nije za one koji misle da su svećenici, ili službenici bilo koje religije, bezgrešni.

Gledati otvorenog uma, a ako to niste u stanju, zaobići ovaj film u širokom luku.

  Odmah da napišem, film Kler je, bar za mene, najbolji film koji su snimili Poljaci nekoliko godina unazad. Poslednji je takođe snimio Smarzovski i to je neka druga priča.

  Smarzovski, koji je potpisao scenatio i režiju, uspeo je da dobije i jare i pare. Snimio je film koji je apsolutni poljski rekoreder u gledanosti, film koji je spojio populiste, elitiste...pa skoro sve osim katoličke crkve i ostrašćenih vernika. Skidam mu kapu na tome ne zbog hrabrosti da se udari na jednu tako moćnu i staru organizaciju, da ne kažem preduzeće, kakvo je katolička crkva. Manje više su slične i druge sestrinske organizacije. Izuzetak je inkvizicija. Ipak je u pitanju princip, sve ostalo su nijanse. Crkve nisu tu da suzbiju greh, one su generatot greha, one dva milenijuma žive od greha. Čovek kad se rodi, hteo ne hteo, već je grešan a crkveni taksimetar počinje da radi, radi i radi do njegove smrti.

  Smarzovski nije ipak otišao toliko daleko koliko mogu da odu moja razmišljanja o preduzećima koja su nadmašila Koza Nostru, preduzećima čiji bi revnosni službenici ponovo razapeli Hrista. Pisao je nešto o tome Dostojevski, njegov Veliki Inkvizitor je upravo to. Ono što mi se takođe dopada kod Smarzovskog je javna osuda ljudi koji film nisu ni gledali. I to ne običnih ljudi, klir se ne računa. Film su osidili vajni poslanici u parlamentu, isti oni koji su ga veličali zbog filma Wolyn. Izgleda da put od patriojte do izdajnika nije samo balkanski specijalitet.

  Elem, Kler je film koji od početka pa do samog kraja prati životni put tri sveštenika. Nijedan od njih nije moralna gromada već običan čovek od krvi i mesa. Dobro, ne baš običan čovek, jer za njihovu kastu pojerdini ljudski zakoni ne važe. Boga mi, ne važe ni Božiji. U početku su predstavljeni kao kroki, cretež koji svakim munutom filma evoulira. Od krokija, karikature i dobro razvijenog lika postoji zanimljiv i urnebesan crnohumorni satirični put koji jednog od njih vodi na njegovu ličnu Golgotu. Priznajem da je čovek dobro nosio svoj krst do samog kraja filma.

  Da ne dužim, dosta toga se može napisati o filmu, protagonistima i njihovim mutnim radnjama koje periodično isplivaju na videlo. Od sprege crkve i političara, tajkuna i kriminalaca, do pedofilije i pranja novca.

  Od mene samo preporuka.

 

Arkadiusz Jakubik ... Priest Andrzej Kukula

Robert Wieckiewicz ... Priest Tadeusz Trybus

Jacek Braciak ... Priest Leszek Lisowski

Joanna Kulig ... Hanka Tomala

Uskoro će se priče o tri sveštenstva ponovo spojiti, a događaji koji će se dogoditi će uticati na njihove živote.