Mislim da ne trebam da objašnjavam kovanicu Bregzit. Dobiću time na vremenu i prostoru na svemu ostalom što sledi u ovoj smeši fikcije, argumenata i namerno izbegnutim činjenicama. Autori su se potrudili da snime što realnije viđenje svih onih predradnji koje su uticale na britanski referendum posle koga ništa više neće biti isto. Ostali su nedorečeni jer su svesno prećutali ili stavili u drugi plan osobenosti britanskog političkog sistema i Frankenštajna zvanog EU. Može im se progledati kroz prste pod uslovom da je ovi ipak TV film namenjen isključivo narcisoidnoj britanskoj publici koju boli uvo za Evropu, publici koja poznaje osobenosti svog parlamenta. Zaista ne znam da li su namerno ili slučajno ostali nedorečeni u opisima svog i eu parlamenta.

  Evroskepticizam nije nova i nepoznata pojava, nastala je samim nastankom preteče eu. De Gol, možda poslednji veliki evropski državnik, bio je protiv ulaska V.Britanije u savez u koji su se kasnije prišljamčili Britanci koji su svima počeli da se penju na glavu. U De Golovo vreme Evropa još uvek nije bila skup američkih vazalnih država. Francuska je za vreme njegovog mandata mirnim putem  očišćena od američkih vojnih baza i vojnika. "Suverene" države sa stranim bazama i vojskom, koju ne može da osudi nijedan sud osim američkog, nisu ništa drugo nego bajka za košmarnu noć. Isto to važi i za dvodomni eu parlament sa poslanicima koje nije izabrao njihov narod, parlament koji donekle podseća na britanski. U britanskom parlamentu donji dom je rezervisan za predstavnike naroda i prenijera, sitnu boraniju kojim upravlja Gornji dom sastavljen od Perova koji su svoje mesto stekli rođenjem. I baš njih i reditelj Hejns i scenarista Grejem nigde ne spominju. Njihov uticaj se ne vidi ni u tragovima događaja koji slede, događaja koji zbog izostavljana uticaja dotične gospode, ne liči na neku rekonstrulciju već na bajku u kojoj je par torijevaca samoinicijativno angažovalo Kamingsa. To mi je u startu probudilo sumnju pošto znam specifičnosti anglosaksonske braće. Ne mislim na vožnju pogrešnom stranom, na inče, galone i napon struje...Konkretno mislim na pljačku koja je u poslednjih nekoliko vekova njihova privredna grana. Ono u šta sam sumnjao dobilo je potvrdu na lraju filma kad sam pročitao ko je finansirao Bregzit i predsedničke izbore. To je ipak jedna od mojih teorija i neka druga priča koja ima i nema veze sa filmom.

  Da ne dužim, video sam velemajstora Kamingsa na delu. Njegovo istraživanje i manipalucija ipak nisu neka novost osim u tehnološkom pogledu. Ne znam šta rade britanski, ruski ili bilo koji drugi političari. Prestao sam da pamtim imena ovih naših veselnika a ne britanskih ili bilo kojih drugih. Znam da svi igraju na istu foru, udaraju na osećanja i lažiraju izbore. Isto to je uradio Kamings koji je znao kojoj ciljnoj grupi treba da se obrati. Nisam iznenađen, živim u Srbiji u kojoj određena ciljna grupa veruje u leteće kineske automobile, ruske migove, priče o boljem životu i slične šarene laže. Kamings je morao više da se potrudi i to je uradio maestralno. Isto to važi i za Benedikta koji je više nego uverljiv u dodeljenoj mu ulozi. Ostatak ekipe nije bio te sreće, njihovi slikovi su islarijirani ispod nivoa koje je ponudila genijalna britanska serija Da, ministre i Da, premijeru.