“Vreme je da se radi.  Došao sam ovamo tražeći avanturu. Ono što samnašao bilo je prijateljstvo i lepota.  Tuđalepota . To je možda nekom dovoljno, ali ne i meni.  Želim da stvaram moju lepotu. Mislim da samspreman za to.”

Gornji citat je svojevrsna poruka autora filma Stiva Maklina koji bi se mogao prepričati i ovako:

Ovaj film je svojevrsna pošta gej umetnicima koji sustvarali remek dela pre Stiva Maklina. Posle ovog on će raditi “svoje stvari”.

Glavni junak Džim (Haris Dikinson)  je neka vrsta vodiča kroz umetnost i vreme.

Karavađo, Frensis Bekon, Robert Mapletorp, Derek Džarman, RajnerVerner Fasbinder, Pjer Paolo Pazolini, Gas Van San…  samo  su neka od imena koja se spominju u filmu.

Bar u kome se rent momci skupljaju podseća na kupleraj Ferijaiz Fasbinderovog Kerela .  Dok jeFasbinderov kuperaj, iako visoko stilizovan, ipak prostorno definisan, ovaj barje tek naznaka prostora. U filmu je prostor nedefinisan, apstraktan, ograničenje samo svetlošću.  Slike koje  podsećaju na bar, slike koje podsećaju na ulicu,slike koje bi trebalo da budu  London.Postoje granice između unutra i spolja, ali prostor je neodređen,  kao što je neodređeno i vreme ( u filmu je stalnonoć).

Kurve, mornari (Fasbinder), Karavađo, mornari (Džarman), Stendalov sindrom (Narkolepsija  Gas van San)…

Potrebno je “iskustvo” da bi se film “osetio”.  Ako niste gledali Ajdaho, Edvarda, Kerela ...spisak je dug… pročitali, videli …  mnogotoga će ostati neprepoznato.