Neznani vojnik mi je treći film po redu koji obrađuje Sovjetsko-finski rat. Prvi je bio Tavilsota koji je najbolji, nastavak Tali-Ihantala 1944 je već dosta lošiji dok je ovaj treći zlatna sredina. Ovo je drugi film koji bez ikakvih problema i ograda finskih filmadžija prelazi olako preko činjenice da su Finci bili u savezu sa hitlerom. U letnjem ratu čak lansiraju glupost kako je svastika njihov stari simbol. To mi je bilo dovoljno da malo preispitam šta su mene učili u školi. Učili su me da je Finska bila deo Ruske imperije i da je stekla samostalnost zahvaljujući Crvenom oktobru i Lenjinu. Učili su me da je u pomenutom ratu SSSR bio agresor i da se Finska uspešno sama odbranila od agresije. Moje simpatije su bile na njihovoj strani sve do trenutka kad sam video da je Fincima sasvim normalno to što su sa hitlerom napali SSSR. Bili su pravi fanatici u opsadi Staljingrada i nisu bili u tom jedini. U alijansi koja je opsedala Staljingrad bile su vojske svih evropski narodi osim Srbije. Sovjeti su sa pravom do pred sam kraj rata govorili da su u ratu sa Evropom. Zanimalo me je šta je bilo sa Finskom ne pre sticanja nezavisnosti već mnogo ranije a ono što sam saznao me je neprijatno iznenadilo. Mislim da je nemoguće saznati bilo šta o "ljubavi" Rusa i Finaca bez poznavanja istorije. Ovo što sledi je skraćena istorija Finske, koja će, nadam se, bar nešto objasniti.

  Na teritoriji današnje Finske živelo je nekoliko plemena koje niko nije zarezivao. Pod tim niko mislim na Švede pod kojim su bili 7 dugih vekova. Švedi su posle nekoliko krstašlih ratova sa finskim plemenima, ne narodom, potpisali primirje. U jednom trenutku dozvolili su im grb, Finska je dobila status kneževine i to je bilo sve.  Kao pobednici imali su kompletnu vlast, administrativnu i sudsku, koja poraženima nije priznala ni jezik. Finski je koristila samo sirotinja koja ga je i održala do dolaska Rusa koji su posle viševekovne tuče porazili Švede. 1809-te kneževina Finska ulazi kao ratni plen u sastav Ruske imperije. Za razliku od Šveda Rusi su im dali autonomiju i sve elemente državnosti. Finski je postao službeni jezik kneževine koja je imala ne samo svoju autonomiju već i granicu, valutu, carinu, blagajnu iz koje pare nisu davane Rusima...Postali su država u državi kojoj je Rusiju bila dominion do 1918-te kad su Lenjinu objavli rat koji su izgubili iako su imali materijalnu i vojnu pomoć zapada. Posle potpisanog mira Finska nije izgubila nijedan deo svoje teritorije već se državna granica opasno približila Petrogradu koji je bio 18 kilometara udaljen od nje. To stanje je kratko trajalo, nacionalisti su iskoristili priliku i nad Rusima koji su se tu zatekli izvršen je genocid, izbio je još jedan rat koji je trajao do 1922-ge, zavladalo je primirje koje je narušio incident 1939-te. Obe strane u ratu imaju svoju verziju i one su iste. Finci su tvrdili da je sa sovjetske strane ispaljeno 7 projektila koji su završili u Finskoj, Sovjeti tvrde da su Finci prvi počeli jer oni su ti koji su granatirali SSSR. Izbio je Zimski rat u kom su Finci pružili nezapamćen otpor. Opet im je pomoć stizala sa strane i opet su bili primorani da potpišu mirovni sporazum kojim su se obavezali da sovjetima plate ratnu štetu u novcu, tehnici i teritorijama. Izgubili su Kareliju, ostrva i jezera, granica koja se pomerila bila je tačno na polovoni između Petrograda (tadašnjeg Staljingrada) i Helsinkija. Bio je to dobar potez jer Finci nisu bili potencijalna opasnost za Petrograd već i za strateški važne gradove i morske luke. Crvena armija je u očima sveta izgubila oreol nepobedivosti ali je zato stekla iskustvo u borbama u surovim uslovima u kojima je -40 normalna pojava. U tom ratu je ranjen borac Mihail Kalašnjikov kome je ptvi put palo na pamet da od automatskog pištolja napravi najbolju jurišnu pušku svih vremena.

  Posle kraćeg uvoda red je da napišem nešto i o filmu za koji nisam siguran da je rimejk. Video sam na IMDB-u da postoje dve istoimene verzije. Najstarija je iz 1955-te, sledi 30 leta mlađi film pa zatim ovaj koji je na tapetu. Film je zaista odlično urađen iako su propaganda i rusofobija odvrnuti preko maksimuma. Svoje učešće na strani nacoša Finci nazivaju "Nastavak rata" ("Jatkosota") i to su zaista lepo prikazali u filmu. Ruskinje su standardno radodajke, Finci su dobri prema malobrojnom lokalnom stanovništvu, naročito prema deci, saradnja sa švabama je samo u priči dok je njihova uloga u staljingradskoj bici mudro prećutana.

  Sad kad znam sa kim imam posla mogu samo da napišem da jedva čekam drugi film koji će takođe opisivati pravednu borbu nepobedivih Finaca koji će u strahu od ruske invazije sa crnim đavolom biti u savezu. Očekujem to i od drugih dičnih potomaka čiji su đedovi polomili zube, bilo je tamo raznoraznih legija, nisu Finci usamljeni slučaj.