Holivud kao institucija nije isti prema svima. Na primer, čitava paleta dokazanih južnokorejskih reditelja propada u startu. Razlog nije njihovo neznanje, neprilagođenost itd. Razlog je što pristaju na katastrofalno loše scenarije sa kojima sam Svevišnji ne bi mogao da snimi dobar film. Što bi rekli, ne pravi se pita od bilo čega. Neko se snađe, neko ne. Ako ostane šlepa se na staru slavu, snima gluposti ili nešto van Holivuda za svoju dušu. Najbolji su mi ipak oni koji prinađu rupu u ugovoru pa od tri filma koje snime samo jedan bude dobar.

  Odiar je ne samo lepih godina već se i dokazao kao reditelj. On se garantovano vraća.

 

  Zašto Holivud, zašto NBA ?

  Pare u kombinaciji sa dokazivanjem da se zaigra u višoj ligi.

  Vratiće se čika Žak nazad kao što se vraća Verhoven i ostali na privremenom tadu u Holivudu.

  A ovo mu stvarno nije trebalo.

  Odgledao sam film koji je ekranizacija romana P.DeVita. Nisam ga čitao niti ikad čuo za njega. Zato sam odavno čuo za čika Žaka Odiara koga pratim od trenutka kad sam gledao njegovog Disjretnog heroja. Nastavio sam svoje filmsko druženje sa njim a ono što je snimao pre holivuda zaslužuje svoje mesto u mojoj kolekciji. Verujem da je neko pre ovog filma odgledao barem njegovog Proroka. Zašto je pod stare dane promenio kurs i snimio svoj prvi film na engleskom jeziku, to je ono što  samo on zna.

  Braća sestara je neobičan film koji se usidrio na pola puta od vesterna do nečeg što se tretira kao crna komedija. Glavni aduti filma su pored reditelja odlični glumci čije umeće nije do kraja iskorišćeno. Čika Žak je svoje znanje i iskustvo pretočio u film kome sa tehničke strane nema mane. Ipak to nije to što očekuje gledalac poput mene, gledalac koji poštuje njegov rad. Mislim da mu ovaj film nije bio potreban.