Odgledao nekako Klimaks koji je nastavak Gasparovog sunovrata. Ljubav i Klimaks su filmovi koji me podsećaju na kontejner u koji je dotični istovario svoje ftustracije, želje i pozdrave.

  Reditelj iz filma Ljubav nije ništa drugo nego njegov nedosanjani i materijalizovani alter ego. Dotični je genije, strašni baja cica mace što osvaja na kog narcisoidni Noje masturbrira. Klimaks je nešto sasvim drugo, podseća me na podsetnik starog džankija koji je u mladosti konzumirao sve što mu je palo pod ruku. Preostale su mu samo uspomene i kriza koja ga primorava da reciklira samoga sebe. Rezultat je žalostan, infantilan i iritantan film u kom ne znam ko je gori, stari i istrošeni Noje ili očajna gluma ljudi koje je njihova profesija preporučila dotičnom.

  Stari perverznjak je odabrao pravu glumicu za svoje egzibicije. Kažu da je Klimaks kombinacija Irreversible (2002) i Enter the Void (2009).

  Ko čeka dočeka.