Film Slava me je "kupio" svojim prvim kadrom koji me je vratio u ono vreme kad sam kratko radio na železnici. Trebale su mi pare za srudije i to jr neka druga priča. Uglavnom, identifikacija u publici je uspela ood početka pa do samog kraja filma. Bugarska železnica se ne razlikuje mnogo od ove naše koja je priča za sebe. Prizore koje sam video nisam niti ću videti ni u jednom filmu. Ono što me ćudi je kako se do sada  nije desila nijedna nesreća. Pružni radnik Canko, glavni junak filma, ne razlikuje se uopšte od svojih kolega. Četvrt veka patrolira šinama sa svojim velikim vilastim ključem kojim kucka i doteže šrafove. Grešnik je pronašao džak para koje je uredno prijavio i time sebi obezbedio Odiseju koja je počela kao internet senzacija koja nije prošla nezapaženo. PR ministra saobraćaja i njeni potčinjeni su tom videli šansu da podignu rejting ministru koji je ogrezao u korupciju. Stupaju sa Cankom u kontakt, organizuju susret sa ministrom koji mu ispred kamera daruje zahvalnicu i sat. Sat marke Slava koji su mu skinuli sa ruke je ona grudva koja je pokrenula lavinu događaja koji su tako lepo objasnili kako u stvari sistrm funkcioniše.

  Film Slava je jedan od onih filmova koji u menki izazivaju smeh. Kez na na licu nije od sreće, on je više odbrambeni mehanizam koji se nesvesno aktivira. Bugarska u eu se ne razlikuje od one u tranziciji koju tako dobro poznajemo. Neko je doživeo i preživeo, neko je o tome čuo iz priče. Zajedničko je što trpimo zajedno posledice.

 Sve u svemu, više sam nego zadovoljan filmom kome čak ni jezik nije predstavljao barijeru. Rome mogu da zahvalim pomenutom dvojcu i glavnom glumcu koji je bio epizodista u Uroku.

  Karakter radnika, nije dovoljno dramaturski obradjen i razvijen. Umesto da fokus gledaoca bude usmeren na radnika, neopravdano je izmesten na zenu Piara. Pri tome, na kraju je neubedljivo moralno budjenje Piara i griza savesti.

Ocena 5/10 

 Prevod je besprekorno uradjen , kako i uvek kod Ivannisa