Deo iz dokumentarca koji je uradio BBC. Našao sam na brzinu deo koji se odnosi na Hendriksa. POnavljam se, dokumentarac je nešro najbolje što videh iz tog faha. Isplati se videti ga, ima dosta toga da se nauči.

  U pravu si, bilo je to u Montereju. Spremio je flašu sa benzinom, pofajtao njime giraru i zapalio je. Nema ni s od spontanosti, samo dobro osmišljen scenski nastup koji je dodatno skrenuo pažnju na njega. Vratimo se u to vreme, crnac nije mogao drugačije da dopre do šire bele publike. Nova muzika se slušala preko radia, ploča i klubovima kojo si mogli da prime maksimum par stotina ljudi. Teško je bilo belscima tada se probiju a ne crncu. Trikove koje je izvodio osvajali su ga takođe od ostalih kolega koji to nisu voleli iz ko zna kog razloga. Možda iz sujete ili zavisti što se niko od njih nije toga setio ako je uopšte i mogao tako nešto da izvede. A da je efektno jeste. Gledao sam takve egzibicije na koncertu Džekmsa Brauna kad je bio u Beogradu. Džejms i svita od dvadesetak ljudi na bini među kojima su bili i anonimusi koji su svirali kao Hendriks kad im je Džejms to dozvolio.

  Džeger i društvo su počeli karijeru sa pesmom koju su im dali Bitlsi. Kasnije su obrađivali poput ostalih crnce i za mene je ta netrpeljivost koju su imali u početku noirmalna. Ako se nastavi to je već patologija.

Džimijeva veličina je u tome što je on bio pionir. Kad je došao u London, našao je nekog lika koji je za njega pravio pojačala i sl. i prvi je počeo da eksperimentiše. Čitao sam njegovu biografiju "Room Full of Mirrors", još dok je svirao sa Litl Ričardom je pokazivao svoj nesputani duh, gdje je imao problema da ostane u šablonu pratećeg gitarista i povremeno je znao upasti u probleme jer bi se otkinuo sa lanca i počeo nešto svoje. Ne sjećam se nešto pa ne mogu tvrditi, ali mislim da je tako na kraju i bio otpušten.

Nisam još pogledao taj film o Džimiju iako ga imam na hard disku, kao i neki film o Majls Dejvisu, ali čini mi se iz ovih inserata da je malo preuveličano. Sa Kleptonom je imao rivalitet ali i odnos međusobnog poštovanja. Džimi je to i javno pokazivao. U nekoj emisiji, dan pošto su se raspali Cream, ga je voditeljka najavila sa "predivnom pjesmom Hey Joe", a on je poslije minut, dva izvođenja rekao:"Dosta više ovog sranja, evo jedna za Cream-ovce gdje god se oni nalazili i upustio se u improvizaciju njihove Sunshine of Your Love."

Kako sam skontao, sujetu je recimo više pokazivao Mik Džeger koji nikad nije dozvolio da se Džimi nađe zajedno sa njima na bini jer je morao on biti u centru pažnje.

Naslovni dokumentarac nisam gledao. Moraću to da ispravim a i imam jednog prijatelja kojem će se sigurno više svidjeti nego meni.