Niskobudžetan ali vrlo efektan, uz solidne protagoniste do kojih nam može zbilja biti stalo, umešno vodjenje režisera kroz zapravo prilično napetosti i jeze koji ovaj film zdušno isporučuje.

Na probnom krstarenju jahte (centralni lik isporučuje nove jahte vlasnicima) po obližnjem ostrvlju, petoro prijatelja zbog nagle oseke oštećuju truplo brodića, koji potom, daleko od obale, na sred plovidbe počinje da tone...Oni su tada suočeni sa izrazito nezgodnim izborom, da li da ostanu na vrhu prevrnute jahte koja če neizbežno uskoro potonuti, čekajuci eventualnu pomoć, ili da zaplivaju skoro 20 kilometara do sledećeg usamljenog kopna, čekajuci spas tamo, na sigurnijem. U tim vodama potvrđeno ima ajkula, no, ajkula može biti podjednako i na putu do kopna, i oko jahte koja sigurno neće još dugo plutati... Jedan momak se u strahu od okena i njegovih stanara odlučuje za ostanak na tonućem brodiću, dok ostalih četvoro polako započinje svoje dugo plivanje kroz okean, ne znajući šta ih sve može čekati u tom putu...Pogađate, velika bela ajkula je osetila egzoticni miris, i radoznalo im prilazi...

The Reef nosi zbilja finu dozu uzbuđenja i efektne napetosti koja počinje već posle dvadesetak minuta filma, i ne prestaje do same odjavne špice a znamo da se u svemu tome inače brlja u bezmalo svim novijim filmovima sa ajkulama, svaka čast na tome, ovo je ipak mali, nezavisni australijski film sa meni nepoznatim glumcima, od strane režisera čiji mi se i prethodni (btw, kroki) film Black Water dopao, evo ovde ponovo sa malo novca pogađa metu.  

Preporuka.