Jedna me priča iz mog odeljenja podseti na film, prepoznaćemoi ovde stihove pesme `Našidani` , komentare i diskusije koje se šire čaršijom pa rekoh da napišem parreči. Sa Poljske iz 1983. smo prešli na Čehoslovačku tog doba, tj. Bratislavu, saValense na Havela, i kasnije na Plišanu ili Tihu revoluciju . Bez gubljenja naopštosti mogli su da stave i  2022. godinu, i da smeste radnju i likove u većinu gradova i država sveta.

Kao i u pesmi `Našidani` i ovde svedočimo bezvremenskim temama kroz nelinearni narativ. Meni jeovo crnohumorna drama koja je odlično režirana, i daje odličan uvid i šalje poruku,kroz kritiku i specifičan vid satire.  

Vidim da i u opisuima jedan bitan spoiler, kao i drugi koji nije baš lepo napisan, ali dobro.

Maria Drazdechova kao nova učiteljica u jednoj školi uBratislavi, 01. septembar 1983. godine  na uvodnom času traži od učenika da sepredstave i da joj dodatno kažu čime se bave njihovi roditelji. Ona je udovicaoficira, predsednica komunističkog ogranka partije, a sestra joj živi u Moskvi,kako direktorka škole saopštava roditeljima, a i učiteljica neke delove suptilno, dozirano i lukavo  vremenom predočava iroditeljima.  Zatim se vremenski unapred prebacujemo naroditeljski sastanak ( mada na samom početku vidimo dolazak roditelja na isti)gde će se raspravljati o…, a retrospekcijama vidimo i o čemu.

Meni se svideo film.  Prvo me je roditeljski sastanak podsetio nakultni film Sidney Lumet-a  `12 Angry Men`,mada nije za poređenje ali meni je  Zuzana Mauréry  u ulozi učiteljice, iako je ovde na suprotnojstrani optuženičke klupe,  blistala kao HenryFonda u ulozi porotnika, a roditelji kao porotnici. A neki dijalozi, tj. nekidelovi scenarija i načini ponašanja su me podsetili malo i na Gogolja i delo `Revizor`.

Ovo mi deluje kao dobra optužnica (kritika) i današnjihsistema i društva, za osnovu uzeli osnovno obrazovanje, a teme su korupcija, nepoštenje, moralne dileme  i strah ( mada nismo videli direktno u filmu,pretnja se verbalno održava, lebdi u vazduhu možda samo prirodno delovanjemsile potiska, gravitacije,  itd, ne vidimo drugo(a)  telo (a) da deluje(u), a na tim krilima seispoljava neometano , što mi još daje na ‘težini’)    raznih društvenih staleža prema autoritetu,manipulacijama,hipokriziji, ali i dokle pritisak može da se trpi i koja je to kritična tačka,kaoi izopštenje, kako cela situaciju utiče i na učenike, kako se odražava na njihovemlade živote ,  i šta se dešava kad seuruše stubovi `paradigme` društva, to mi je najveće upozorenje koje šalje film. 

U svakom slučaju ovakve teme nije na odmet ponavljati, svremena na vreme, vidimo da npr. Korejci poslednjih 20 i nešto godina  ne propuste skoro ni u jednom filmu a da se nedotaknu sličnih tema.

Sa zakašnjenjem hvala za prevod.