Titlovi.com forum : O Ornitólogo Aka The Ornithologist (2016)

Režija: João Pedro Rodrigues

Scenarij: João Pedro Rodrigues

Žanr: Drama

Jezik: Portugalski, Engleski, Mandarinski, Mirandese, Latinski

Država: Portugal, Francuska, Brazil

Trajanje: 117 min

Paul Hamy ... Fernando / António

Xelo Cagiao ... Jesus / Tomé

João Pedro Rodrigues

Han Wen ... Fei

Chan Suan ... Ling

Juliane Elting ... Caçadora Loira

Izvanredan vrludavi, šaljivi kvir rif legende o Svetom Antunu Padovanskom koji koristi klasičan

motiv čoveka u šumi na putu samootkrivanja.

Prepoznatiljiv individulaizam pogleda na svet Žoao Pedro Rodirigeša usmeren je na snažan intrigantni poetski rif života Svetog Antuna Padovanskog u “Ornitologu.” Iako je ovo verovatno

režiserov najprijemčiviji film do danas, misli se se na vizualno upečatljivo delo,“prihvatljivost” ne znači

da će većina publike potpuno razumeti Rodrigešove izvanredne vrludave puteve, niti ceniti njegovu homoerotiku, šaljivu bogohulnost modernizovanog

životopisa sveca. Religiozni konvervativci će dobiti moždani udar kao što je to bilo u slučaju sa Godarovom “Svetom Marijom,” ali ljubitelji umetnosti,

uključujući i one koji nisu bili sinhronizovani sa “Umri kao muškarac” Helmer stilom, trebalo bi da nađu više zadovoljstva, čak iako budu zbunjeni

značenjem. Tumačenja će biti malo lakša — ali samo malo, poznajući malo obojicu i Svetog Antuna, čije je ime bilo Fernando, i Rodrigeša. Režiser sebe

stapa sa svecem bukvalno pod pretpostavkom da se njegova uloga na kraju filma ne posmatara samo kao vežba samouzvisivanja; umesto toga, to je način

da se personalizuje Antunov uticaj, Možda nalik na “Autoprtret Svetog Sebastijana” Egona Šilea, dok se zabavljate s preoblikovanjem života istorijske

figure u nestvarnu maštariju. Ako ovo zvuču užasno ozbiljno, razmislite još jednom: “Ornitolog” je slasno subverzivan i istinski smešan.

Rodrigeš je studirao Ornitologiju, pa ne bi trebalo da bude iznenađenje da je Fernando (Pol Hamy, (“On My Way”) ornitolog, na izletu na kom posmatra crne

rode na dalekom severu Portugalije. Dok on posmatra ptice kroz dvogled, i one posmatraju njega, što je ostvareno pomoću sjajnih point of view snimaka,

kao da se gleda očima sove, ili sokola, ili drugih pernatih bića. Baš kao što je brod Svetog Antuna doživeo brodolom, tako je i Fernandov kajak potonuo,

i njega je pronašao u dubokoj šumi par kineskih katoličkih hodočasnika, Fej (Han Ven) i Lin (Čan Suan), koji je duboko skrenuo sa puta Svetog Jakova.

Dok je Fernando spavao, čudne žene svlače ga u uske bele gaće i vezuju ga à la Sveti Sebastijan; dok se on bori da se oslobodi njegovo seksualno uzbuđenje je

više nego očigledno. On beži, i pronalazi mesto na kom se odigrao čudan ritual, i te noći ugleda poludemonska stvorenja koja govore “Mirandese” (izumirući jezek

sa severa Portugalije). Sledećeg dana Fernando pronalaza pastira po imenu Isus (Xelo Cagiao), I oni vode ljubav na obali reke; posle toga oni se posvađaju,

što se završi fatalno za Isusa.

Narativno, film postaje još bizarniji. Amazonka koja govori latinski (performans umetnice Juliane Elting, čiji umetnički nadimak je fantastična pošta Julian Eltinge)

naziva Fernanda imenom Antun, a u trenutku kad on sreće Isusovog identičnog brata blizanca, Tomu, glumca Hamyja zamenjuje režiser Rodrigeš. Prepoznavanje nove upotrebe

paralele između Fernanda/Antuna i Svetog Antuna Padovanskog nudi uvod u derivaciju Rodrigešove inventivnosti, ali ne uvek i u značenje. Tako je reputacija sveca po

isterivanju demona, pričanju s ribama, čuvanju malog Isusa, ponovo izmišljena, dok se druge katoličke priče samo spominju, od Nevernog Tome do Svetog Antuna Velikog.

Značenje iza Rodrigešovihg izbora možda izgleda udaljeno, ali potpuno umetnikovo izjašnjavanje nije potrebno pošto je film krajnje jasna bezvremena formula samospoznaje.

Šuma kroz koju Fernando/Antun putuje, kao mnoge šume u literature i slikarstvu, predstavlja iskušenje kroz koje lik dostiže formu prosvetlenja, ai Rodrigeva sposobnost

da se igra religioznim pričama i da ih pravi ludački drugačijim ali ipak personalno smislenim (neka čak i mračnim) čini ga jednim od vrhunskih standardarnih nosilaca

kvir kinematografije. Vizualno, “Ornitolog” je Rodrigešov najklasičnije sniman film, i potpuno je sniman u eksterijeru. Nije iznenađenje da su scene s pticama, s obzirom

na titulu i akademsko obrazovanje režisera, realizovane s ljubavlju kao stalan izvor čuda.

Napomena: Rodrigeš bi tvrdnju da je standardan nosilac kvir kinematografije glatko pobio, on nikad

nije prihvatio podelu filma na klasičan i kvir. Po njemu postoji samo jedna kinematografija.