Kažu da je ovo uloga života nedavno preminulog DennisFarine (pisao sam ovo 2013.), i verovatno su, najvećim delom, u pravu. Film je zapravo lišen upadljivijih kvaliteta, no sam Farina je zbilja sjajan ovde. Jedna od retkih prilika da uvrlo intimnom filmu igra centralnu ulogu, i on je koristi zdušno.

Ostareli, istrošeni ulični prevarant (neko poput manje klovnovske verzije DelBoya, i dalje ne kakav krimos), Joe May (Farina), posle višenedeljnog boravka ubolnici zbog upale pluća, pokušava da se vrati u svoj iznajmljeni stan u kojemje živeo 40 godina, no tu zatiče novu stanarku, uz saznanje da je stanodavac,videvši da ovoga nema dugo, izbacio odavno sve njegove stvari na ulicu, te Joeuviđa da zapravo nema više stan, ni stvari van onoga na sebi a ni prijateljakojima bi se obratio za pomoć. Joe je, takođe odavno izgubio i svoju porodicu, u večitoj sanjarskoj i zaludnoj potrazi za nečim"velikim", što ga čeka negde tamo...na ulicama u stalnoj borbi zamalo novca. Srećom, nova stanarka koja je i sama u novčanim problemima,pristaje da pruži jednu od soba Joe-u, te on polako pokušava da, posle svihgodina lutanja, stane na noge, no da li je suviše kasno za ostvarivanje ionakoupitno smislenih snova?

Priča je delom izlizana, a ima ih daleko boljih od ovako ispričanih, no opet,same po sebi, priče o izgubljenim snovima i podjednako izgubljenim, lutajućimdušama večito van dosega sreće, te svoj samotnosti usled takvih izbora, sa finimuplivom u karakter jedne takve osobe, zbilja sjajno predstavljenim od strane Farine,kao i činjenica da mu je ovo, tužno je ispalo, glumačka labudova pesma, činiovaj mali, nezavisni filmić itekako vrednim pažnje. Posebno za fanove ovogsjajnog glumca grubih crta lica i osetne unutrašnje drame ispod te spoljašnosti. Meni je udobroj meri prijao, uz zadršku od preteranih hvalospeva jer, rekoh, osim Farine,ovde nema ičega epohalnog, dok i treba preživeti svu tu melanholiju u i oko ovoggeneralno dopadljivog lika. Neće biti svačija šolja čaja, no film ipak vredi.