Apsolutno najdosadniji film koji sam gledao u dugo, dugo, dugo vremena (ovo pisah pre 15ak godina doduše). Najgore od svega je to što nisam mogao da prestanem da ga gledam uprkos tome što me je vrlo brzo odbio svojim presporim ritmom.  Tema je čak i mogla biti zanimljiva, u zavisnosti od njene postavke, dobra je i glavna glumica, no način realizacije ove priče...majko mila...

Priča je ovo dakle o Jeong-Hye, potpuno zatvorenoj devojci, ušuškanoj u mir samačkog života, daleko od ljudi, očigledno sa kakvim gadnim iskustvom iz prošlosti koje ju je i učinilo takvom. Mi vidimo Jeong-Hye kako se budi, zaliva cveće, odlazi u poštu gde radi kao službenik, odradi svoju smenu tiho, vraća se kući, svrati na pijacu, gleda TV, suši čarape, legne i spava, ustane, ode na posao, vrati se sa istog, nađe mačku, ponese je kući, ode do marketa, kupi hranu za mačke, vrati se kući, nahrani mačku, poruči i sebi hranu, jede, gleda TV, legne da spava, ustane, ode na posao, vraća se kući, raspita se u pet shopu kako da brine o mački, izađe konačno malo sa koleginicama, prijatelja ionako nema, no nema mira u restoranu, brine se za mačku...ustaje, ide na posao, obilazi majčin grob... (obično ne radim ovo ali morao sam predočiti do koje mere je ovo meni... )

Film je bukvalno do najsitnijih detalja ispričana usamljenička svakodnevnica Jeong-Hye, što se može videti kao efektno dočarana samoća, usamljenost no i ne mora, eto meni je bilo dosadno. Naravno, film nije ispunjen samo tišinom, Jeong-Hye povremeno pokušava da posegne za ljudima, no sa vrlo malo uspeha. Kako se film dalje razvija, vidimo postepeno ogoljavanje traume koju Jeong-Hye vuče iz detinjstva, što tek pred sam kraj filma postaje potpuno jasno. Traumu je (autor) mogao da otkrije i na samom početku, ne vidim zašto je ona bitnija kao tema od potrebe ljudi za ljubavlju, društvom i nežnošću...a po svoj prilici je tema suočavanja sa svojim traumama bila bliža režiseru. Osećam se prevarenim gledajući uber sporo odvijanje "radnje" da bih na kraju dobio ni najmanje zanimljiv rasplet ...meni doduše, ne kažem da ova tema neće biti nekome bliska...film, tačnije režiser je nagrađivan na nekoliko festivala, sada da li zbog bolno nedinamičnog prikaza samoće, kakva ona valjda i jeste,...ili zbog opšteg utiska, nemam pojma.

Meni je tada svakako bio dosadan i neinspirativan.  

Režija: Yoon-ki Lee

Scenarij: Yoon-ki Lee

Žanr: Drama

Jezik: Korean

Država: South Korea

Trajanje: 1h 39min

Jeong-min Hwang, Ji-su Kim, Kkobbi Kim