Prva scena nije ništa drugo nego klasično plašenje svog naroda. Narko dileri nisu samo dikeri već su i teroristi koji ne posluju više u pograničnim državama. Posao om se prošitio i na unutrašnjost.

  Jrijumčari, od kad je gavran pocrneo, bacaju i beže od svoje robe. Rade isto što i klinci kad sa zapaljenom cigarom vide profu, sitan diler kad, kao u ovom slučaju, nanjuši raciju...Na primer, posada broda koja je preovozila kokain Darka Šarića nije poštovala proceduru pa je posle havarije morala da pliva što dalje od spasilaca i pandura. Cena robe iz prve ruke mizerno je mala naspram one koju plaća krajnji korisnik koji je konzumira razblaženu desetak puta. U cenu je uračunata nadnica za strah i rizik od gubitka robe. Kažu da su dileri zadovolnji gubitkom od 20% po turi.

  Meksiko je tranzitna zona za kolumbijski kokain. Još nešto, gubitak se mnogo lakše vraća sa slobode.

  Ovakve i slične filmove štancaju minimum 30 i kusur leta unazad i to je neka druga priča.

Mislim da si pretjerao malo, jer ne radi se u filmu o Meksikancima kao narodu nego o njihovom kartelu koji je jedan od jačih i savim sigurno bilo koji kartel jeste oličenje zla.  Zapravo ne sjećam se baš filma, da li se radi samo o meksičkom kartelu, vidim u ovom drugom klipu što si postavio se pominje Medellin koji je kolumbijski. Kako bilo Meksiko ostaje glavna ruta kojom droga ulazi u SAD.

Lično mi je film bio osrednji.