TotenhemovFanatik piše: E momci moji dobri, ispašće da vam kontriram, ali pola ovoga što ste naveli, meni baš nije leglo.

Ma samo razmenjujemo misljenja, delim i misljenje sa payuttiem, naveo ovako iz glave neke filmove koji su mi se svideli a iz 70-ih su. Jesu `80 lepe godine i meni bile kao klincu. Ma svaki period je donosio nesto novo,   ti i payutti ste pisali.

Opet sva neka `nadmetanja` koji je bolji, rangiranja su hajde da kazem besmislena, kao i u drugim umetnostima.  Ali opet kazem daju  ipak neki uvid , razlicite poglede i utiske. 

Naravno gledaju se i teme, price, svi elementi, pa i istorijski kad su koji prvi uvedeni, korisceni, dakle podosta stvari, naravno i individualno sta su kome prioriteti.

Setih se,  u okviru casopisa Sight and Sound ( Britanski filmski institut) 2022. razni ljudi u okviru kriticara su napisali po 10 najboljih filmova i poslali, i na prvom mestu je Jeanne Dielman, 23 quai du Commerce, 1080 Bruxelles (1975) , 2012. je bio na trideset i nekom mestu tada je Vertigo bio prvi. Samo kao zanimljivost.

 

Ali opet, s obzirom na to da 80ih nijesam ni postojao na planeti zemlji, a tek ne 70ih, moguće je da je i to jedan od razloga zašto meni ne prija takva vrsta umjetničke slobode. Mora da dođe do kompromisa, rad na filmu je timski rad. Pa čak ni moja ljubav i vječiti miljenik Hičkok, nije imao potpunu slobodu da radi šta poželi, već je često morao svoje zamisli da prilagođava produkciji. Čak i "Psiho", koji je radio u sopstvenoj produkciji, od svog novca, morao je da prilagođava Paramountu, samo da bi mu dozvolili da na početku filma stoji njihov zaštitni znak. I opet je na kraju uvršten u nacionalno blago Amerike.

Ali poenta je da čak i najveći genije mora da ima dogovor sa nekim i da radi u timu, a ne sam. Mada u Hičkokovom slučaju, kako god bilo, sve je remekčurda, osim "Familiy Plot" (Opet 70te), koji je snimao bez velikog motiva, skrhan i svojom, ali i bolešću svoje Alme.

Što se mene tiče, 80te su moja omiljena dekada, bio sam opsjednut njom. Ne samo zbog filma, već i zbog svijeta kakav je tada bio, mode, muzike, za koju tvrdim da je tada dostigla vrhunac. Većina  pjesama na playlisti su mi iz tog perioda. A kada su u pitanju 90te, one su najbolja filmska dekada u istoriji, sa najboljim filmovima ikad. Čak i oni najniskobudžetniji filmovi imaju strašan kvalitet. Najbolji filmovi u svakom žanru, jednostavno vrhunac filmske umjetnosti, i to prilagođene svačijem ukusu. 

Meni zanimljivo jer nesto  nisam bas obracao paznju , ali bilo je dobrih filmova , payutti je nabrojao tridesetak. Ovako iz glave tesko hajde da ne ponovim, dosta njih se necu ni setiti.

Npr. evo od Kana Rollerboll, pa dalje npr nf.  `Silent Running`,` Logan`s run,`  `Stalker` `Solaris`, The Man `who Fell to Earth `, `Pobesneo Maks`.  `Westworld`.

Da tu su npr. `Duel `,  `The French Connection`,` Network`, `Deliverance`, `The Conversation `meni nije los film.` Eraserhead` meni je ok , mnogima nije legao, od Lynch-a  ipak volim neke druge filmove.

Dalje tu je i `The Wicker Man` .  Da tu su od Argenta `Profondo rosso` i `Suspiria` . Od Polanskog `The Tenant `, onda Felini i `Amarcord`, pa npr.  Pasolini i `Salo`.

Onda Fassbinder ` Marriage of Maria Braun` prvi iz trilogije  i Fear Eats the Soul ( dobro zasnovan je na.., kao sto i  npr. Friedkin-ov` Sorcerer`  podjednako volim kao i izvorni `The Wages of Fear` ), Malick-ov `Days of Heaven`. 

 Od Lumet-a su pominjani evo `The Parallax View` od Pakule . Setih se filma Brazil , a onda filma `The Boys from Brazil` .

Onda `Hardcore` mi je dobar film.  Bergman i `Autumn Sonata`.  Onda se setih `The Last of Sheila`, od Imamure `Vengeance Is Mine`, iranski mislim da je tu na granici  `The Cow` i skoro nadjen i preveden `Chess of the Wind`, od kompilatora Bunjuela `The Discreet Charm of the Bourgeoisi`, od Costa-Gavrasa  `State of Siege`, svidja mi se i od Liliane Cavani `Night Porter`, od Melvilla  mi je ok `The Red Circle`, itd.

Sve što si nabrojao su kultni filmovi i osim Apokalipse Danas i Sav Taj Džez, svi su mi se dopali, a neki su mi i među omiljenima. Ali 70te su najgora filmska dekada ikada. A zašto je to tako?

Ajde zanemarimo te kultne filmove i bazirajmo se na one druge, manje poznate, manje skupe, manje medijski zastupljene- Dakle 90% filmova, logično, jer kultni filmovi neka čine 10% snimljenih 70ih, ako ne i manje. Ti drugi filmovi su , blago rečeno, uvrjedljivi za inteligenciju.

Ogroman je jaz između kultnog i običnog filma 70ih. Taj neki senzibilitet, to neko sivilo, monotonija, izostanak umjerenosti, a opet amaterska prenaglašenost u mnogim segmentima, nekreativan scenario, fokus na golotinji, na na uštrb poenti... to je haos. Odgledao sam mnogo špijunskih filmova, trilera, akcije iz 70ih, to su najdosadniji filmovi tog žanra ikad. Dok recimo isti takvi filmovi decenijama ranije i kasnije, koliko god bili marginalni, ubjedljivo su kvalitetniji i interesantniji od tih iz 70ih.

Pada mi na pamet "The Driver" sa Rajanom O Nilom. Užas od filma. Pa onda "Eraser Head". "Badlands", "Mean Streets", "Death Jurney","The Conversation"... sve , za moj ukus, katastrofalni filmovi, koji bi bili fenomenalni da su snimani ili ranije ili kasnije.

 Horore da i ne pominjem. "Teksaški Masakr" je generalno jako loš serijal, glupav. Ali prvi dio je posebno uvredljiv. Ajde uporedimo ga sa nekim hororima iz 50ih, 60ih... A ne daj Bože sa 80im i 90im, koje su najbolja dekada filmske umjetnosti. 

Te 70te su bile jako bolna prekretnica i period kad se dosta eksperimentisalo u filmovima. Radilo se na nekim inovacijama. To je bio tranzicioni period između zlatnog doba filma i modernog filma. Za moj ukus, jako ružan period, uz drastičan pad kvaliteta kinematografije.Bitan uticaj na to je imala i popularna kultura, depresivna muzika, hipici, droga, vijetnamski rat, svjetska politika, sve je počelo da se mijenja, pa tako i film. 

A ako bi govorili o rimejcima? Uporedimo "I spit on your grave", "The last house on the left", "Hils have eyes"... Originali iz tog perioda u odnosu na današnje verzije djeluju kao da se neko mentalno zaostalo dijete uhvatilo kamere. 

Ali zato filmovi iz 30ih, 40ih, 50ih, 60ih , koji su dobili rimejke u okviru moderne kinematografije, razlikuju od njih jedino po trajanju i kvalitetu slike, što je logično. Mnogi od njih su bolji, nego rimejci. 

Ajde neka bude da sam ja jedini koji ovako misli i govori, ali moje mišljenje je jako čvrsto i što više gledam filmove iz 70ih, sve sam uvjereniji u to. Završiću izlaganje konstatcijom da možda meni lično ne prija senzibilitet 70ih i to što one pronose kroz filmove i da je to kod mene stvorilo averziju. Svaki put kad odgledam film iz tog perioda, a dopadne mi se, ja to smatram čudom.

Odgledao sam oba, naravno, fenomenalni su. Inače pojma nemam o kartama, pokeru, kocki, ali oduvijek sam obožavao filmove na tu temu.