Potpisujem od reči do reči.

Ne mogu da odlučim da li je glavni lik psihopata ili sociopata, a samim tim mi je bilo mučno sve što radi.

Nijedna stvar mi se nije dopala kod njega, a pošto sam neko ko se vezuje za priču i likove, ceo film mi pada u vodu zbog tog subjektivnog doživljaja ili bolje rečeno odbojnosti.

Jasno je da je glumac dobro odradio posao, jer mi je toliko odbojan  i da je i sve ostalo na svom mestu iz istog razloga, ali džaba, meni nije prijao ni mrvicu.

E sad, možemo otvoriti diskusiju o realnosti i o "lešinarskom" poslu, ali nekako mislim da je film o tome rekao više nego što smo hteli da znamo. 

Previše sam očekivala od ovog filma, pa sam se prilično razočarala...

Scenario je ok, glumci ok i sve je nekako baš tako ok, ravnodušno... Nema tenzije i napetosti, nema neočekivanih obrta, nema scena i rečenica za pamćenje, nema jačine moralne poruke... Likovi nemaju dubinu, uglavnom izgovaraju neke isprazne rečenice i fali im karakterizacija...

Nije ni loš ni dobar, bukvalno ok film koji ću zaboraviti.

  Sećam se da je ovo za mene bio  jedan od boljih filmova koje sam odgledao tekuće godine. Nightcrawler  je ono što se naziva starom školom i to u najboljemizdanju. Najlepše od svega je što takve hijene zaista i postoje i nisunepoznate američkoj i svetskoj javnosti koja ih je nagrađivala za onošto su radili van kuće. Džejk koji je ovde producent i glumac jenadmašio samog sebe.

 Ovo i mnogo gore su neka gospoda nagrađivala kao najbolju fotografiju i o tom ćutala. The Bang Bang Club (2010) je jedan od retkih filmova koji je posvećen ovom tipu ljudi koji bar u slučaju K.Kartera ipak imaju savest. Tri meseca posle nagrade dobijene za  gore postavljenu fotografiju on je izvršio samoubistvo jer nije pomogao tom detetu. Nightcrawler (2014) pokazuje kako to izgleda kad se tako nešto slično dešava ali ne negde drugde već kod kuće. O toj fotografiji se pisalo sve i svašta ali se ipak svelo na to da je ipak ostavio dete da samo nađe put do izbegličkog kampa koji je bio u blizini. K.Karter je došao sa ekipom koja je dovezla pomoć u hrani i vodi na koju je detetova majka čekala. Koliko znam niko nije pomogao detetu, takođe ne znam ni da li je preživelo.

  Niko nije životopisao na filmu ovu hijenu koja je slična junaku ovog filma koji takođe sve radi zbog para.

To je upravo ono što se pokušava reći u filmu. Novinari jesu nekad imali distancu i snimali su i izveštavali o raznoraznim užasima ali to su bili ljudi starog kova. Ovo novo pokoljenje, da ga tako nazovem, u cilju ekskluzive a samim tim i para ne čeja da se neki događaj desi. Oni sami prave mizanscen za koji misle da će imati što burniju reakciju kod ljudi.

  Šta bi na primer sad mislili o jednoj Orijani Falači koja je bila poslednji veliki novinar. I novinar i čovek.

  

  Bilo im je lepo dok se tako nešto dešavalo sa strane, sad mečka igra pred njihovom kućom i svi se osim Mura prave da ništa ne vide. Mislim na filmadžije. Trebao je da se pojavi D.Gilroj da snimi film o ovoj vrsti ljudi koji nisu ništa drugo nego čistokrvni primerci socijalnog darvinizma kakav nam njihovi mediji naturaju.

  Znate kako se kaže, volim i ja pozorište ali ne u svojoj kući. Nije nemoguće da se ovako nešto što sam video u filmu već ne dešava, da su ova dvojica u stvari preslikali nešto što već znaju.

  Ovaj film nije samo realan prikaz ovog vrlo nezahvalnog posla već slika i prilika sveta u kome živimo. Surova realnost u kojoj čovečanstvo polako ali sigurno gubi sve moguće kompase. Cilj opravdava sredstva/način ne mareći za posledice. Svi su kolateralna šteta ako vi imate koristi. Ovakve primere možete naći svuda oko vas. Od prehrambene industrije čije smo svi žrtve u nekoj meri, pa na dalje.

  Džejkova uloga nije ništa senzacionalno poredivši sa standardima koje su mnogi holivudski glumci nametnuli u prošlosti ali svakako njegova drugačija rola. Znamo ga svi iz ranijih filmova pa nam je jasno da on zaista glumi u ovom filmu. Nije nas prevario kao Dženifer Lorens one godine kada je dobila oskara za ulogu u kojoj je bila ona iz privatnog života.

  Gilroju je ovo daleko najbolji scenario i odličan debitantski nastup sa glavnim džojstikom. Sama noćna scenografija ima velikog uticaja na kompletnu atmosferu ali je i sam ambijent koji je on kreirao pogodak.

  Sve u svemu, film je stvarno dobar, scenario jako interesantan dok je Djejku ovo verovatno najbolja uloga.. nije jednostavno ovako se uživeti u ulogu nekoga ko ima aspergera ili neku slicnu socio- psihološku falinku... ili je zapravo psihopata.  Totalno jasna sustina savremenog sredstva informisanja – krv i potpuno odsustvo empatije, plus osvrt na ekonomski momenat.

  Od mene preporuka.

Ma kakvi, ako gledaš s te strane, ovo je čisti pro konzumeristički film.

Nema tu ni utjelovljenja nemoralnih korporacija kroz aliene (They Live), a niti normalan i običan čovjek popizdi više od konzumerizma pa nakon toga "kolje kokoši po selu" (Falling Down).

Ovdje je od početka u fokusu bezosjećajni manijak dovoljno inteligentan da nađe koga će izmanipulirati i na lak način unovčiti prethodno potisnute (pretpostavljam samo, jer njegova prošlost nije prikazana) homicidalne porive.

Odnosno, poduka američkom gledatelju da ako misle u životu najlakše napredovati ima da postanu sociopati i gaze preko leševa.

Daj bože da si ti u pravu i da sam ja film krivo shvatio.

Ali najiskrenije, onako kako ti ponekad znaš u recenzijama napisati u naslovu, ja bih ovaj film opisao jednom riječju: PROMAŠENO.

Super da si me podsjetio na ovaj...

Američki propagandistički pamflet da ako mislite uspjeti u životu morate gaziti preko mrtvih.

Oda ljudskom šljamu.

Dno dna.

Ako volite standardnu povijest koja glorificira isključivo ubojice i varalice dok joj je sve drugo nevažno, nikako ovaj film nemojte propustiti.

Ako smatrate da sociopati trebaju biti u umobolnici, a ne slobodno šetati po ulici, preskočite.

Ako vas boli želudac, a gadi vam se trumpova ksenofobija i ostalo što od njega dolazi, pogledajte najtkroler umjesto guranja prsta u grlo, garantiram da ćete povratiti.