Standardno se pogađaju osnovne mete tj zadaci ovog tipa filmova, sva ta ljudska sebičnost, slepilo vlasti, sav već haos usled sloma društva u krizi, ovde često praćeno efektnim slikama užasa, jasno i uz melodramu, scene koje su tu da prestrave, izmame suzice, ma sve po JUS-u, nema greške, hollywoodski.

No ovo nije hollywoodski film, jbg. Nije i da se žanr mora lomiti, preobličiti u nešto novo i silno pa drugačije, zna biti dovoljno i kada je film efektan u zakonitostima istih. No zašto to moraju biti likovi kakvih inače maltene nema oko nas? Ima li ovde spasitelja, virusologa, moraju li sva deca biti umiljata, dobrice koje pomažu unesrećenim migrantima na ulici? Je li to stvarno realnost? Šta sa npr decom od 10 godina koja lutaju ulicama, džepare, ne mogu biti po domovima, niti će ih tek iko zaposliti, ili uopšte neka već druga obična raja, koja ponajpre strada i bez kakve krize, kamoli sa njom? Mogu li likovi biti malo makar izvan utemeljenih, društveno prihvatljivih normi na koje smo se već ionako navikli. Ima li po ovim filmovima tetkica iz škola, pekara, prosjaka, kasirki, ili vazda samo o kakvoj epskoj heroici onih koji su u centru zbivanja, koji nam svima donose spasenje, lek, ništa manje. Voleo bih vala i priču o katastrofi i stradanju gde nije sva poenta pronalaženje leka, već ugao onih koji su prvi na udaru svega, kako izvući poluživu glavu, imati obrok u jeku haosa i panike, kakve prosto snalažljive ljude u muci, aman više sa spasiteljima. 

Elem, efektan dovoljno, šta da kažem.

Najgora epidemija ikad viđena zahvatila je Bundang, predgrađe Seula. Ubrzo nakon toga, isti simptomi muče desetine stanovnika u Bundangu. Ljudi su nemoćni protiv bolesti u vazduhu, i zaraza se brzo širi. Cijelom gradu prijeti zatvaranje...


izvor sinopsisa: http://filmonizirani.blogspot.com





Prevod je najavio kolega Gaca62