Ovo je, na žalost, Hofmanov testamentarni film. Hoffman je bio jedan od retkih glumaca sposobnih da bude svaki put drugačiji a opet prepoznatljiv. Ako ću ga pamtiti po ovoj ulozi, to će biti jednako kao da ga pamtim po bilo kojoj drugoj, jer on nije imao loših uloga. Hoffman u ovom filmu je sam umoran od svog života i načet depresijom, igra lika koji je u životu svašta prošao i zna mnogo oblika ljudske gadosti, u svetu koji i sam umire, po knjizi autora čija je karijera na zalasku.
 

  Mesto radnje je Hamburg posle pada kula bliznakinja, dakle u vreme kad je borba protiv terorizma u punom zamahu, u trenutku kad su i Abu Graib i Gvantanamo poznati svima. Upravo tad se pojavljuje Isa Karpov, čovek čudnog porekla, teškog nasleđa i za većinu ljudi čudnih moralnih načela. Postoje ljudi kojima novac znači sve i sve bi uradili da do njega dođu ali isto tako postoje i ljudi kojima novac ne znači ništa. Upravo takav je Isa koji će postati predmetom istrage anti-terorističkog odelenja nemačke tajne službe, kojim po kazni upravlja Gunter Bahman (Hofman), čovek koji je tu najpametnijii, ne toliko zato što je rođeni genije, koliko zbog toga što je prošao sito i rešeto, od Berlina do Bejruta u najzanimljivijim vremenima. Njegova osnovna moralna dilema kada upecane teroriste prestati koristiti kao mamce, odnosno gde se nalazi granica. Isin slučaj ga marginalno zanima, mnogo zanimljiviji mu je dr Abdullah, naizgled bezazleni dobrotvor i teolog koji deo novca od svojih dobrotvornih organizacija preusmerava na sumnjivu brodsku kompaniju. Gunter mora da igra svoju igru sa raznim igračima raznog formata a ono što sledi je vrlo spor špijunski triler predvidljivog zapleta.

  Meni se ovaj film dopao zbog svoje sporosti, atmosfere i prikaza dugog i teškog policijskog rada.

Ritam i napetost a i poruka filma za sve komplimente.

7,5/10