puppet_master piše: više nemam ni blage predstave šta ljudi uopšte gledaju

Pa valjda bi trebao znati što je danas mejnstrim.

Laže i paralaže "po istinitim događajima", veličanja masovnih ubojica, besmislice o problemima imigranata, komedije u kojima se smiješ jedino ako si totalno napušen iako ni to ponekad ne pomogne, "romantične" ljige i superheroji.

Film je bljak.

Vrijedi li gledati metastaziranje gdje će galopirajući tumor ipak prevladati?

Propustiti i zaboraviti da postoji.

Imamo mladića, poručnika iz Severne Koreje, idealistu, vernika u partiju, od malih nogu treniranog špijuna, koji je poslat u Južnu Koreju da bi tamo bio, pa, seoski idiot.  Inflitracija u redove obične raje siromašnog kvarta, gde ovaj ludak mora da smotano pada, piša si u gaće, slini, kezi se nenormalno, priča budalaštine, pušta da ga maltretira ko god stigne, u ime zadatka i beskrajne veličine otadžbine i dužnosti, čekajući velike zadatke sa ostalim agentima koji se, kako film odmiče, samo gomilaju. 

E sad, po meni, fali mu sklada između farse, akcije i drame, pa i tema, porušenih ideala, odanosti, prijateljstva, borbe za svog suseda, ovoga puta to kombinovanje u žanru, temama, tonu, prosto ne funkcioniše najbolje, nije da je filmu zadatak sa tako čime bio lak ionako, tek je zbilja moglo bolje. Da li mu vredi dati šansu, naravno, zar je bitno šta ja mislim, film je suviše blesav da bi se olako propustio, oni delovi koji piju vodu su zabavni i meni iako mi se nije dopalo kako se sve vodilo ovde. Ko zna tek šta drugi mogu videti u njemu.