Dugo sam odolijevao ovome jer sam iz nekog razloga mislio da je home invasion, a to mi se ne gleda često.

Ne znam zašto sam to mislio, ne pitajte me.

Upalio sam ga jer sam ugasio Countdown (2011) nakon 10 minuta.

A ugasio sam ga jer su titlovi prepuni tipfelera. Ali ono baš prepuni.

Paeto da znate da ću to ispeglati ovaj vikend, na žalost toliko je togada moram ići na automatiku ne pada mi na pamet rečenicu po rečenicuručno.

Kako nemam srpski spelčeker onda će word to sve isprebacivati na hrvatski, nemojte se ljutiti.

Ali o tom potom.

Opis gore je super i tu ne treba ništa dodavati.

Oduševile su me određene napete scene, podsvjesno mi nije bilo svejedno što će se dogoditi.

Brutalnosti i krvi ne nedostaje, ali ovo nije holivudski slešer pa ne očekujte bespotrebne hektolitre koji prskaju kameru.

Glumci fantastični, scenografija neušminkana i bolno iskrena, glazba taman.

Gradise malo po malo jezivi triler i to tako nestvarno dobro da sam se pitaokako to da mi nitko nije rekao da ga ubacim među prioritete.

Konačno ulijeće završnica sa obratom.

I sve ode u krasni k.

Situacija je napeta, javili ste ženi (ili mužu), a potom?

Sjedate u auto i vozite doma? Nećete zvati policiju? Zbog čega?

Imate kćer sa ozljedom oka. U kritičnom trenutku nije vas za nju briga? I ne samo to, ona je jednostavno obrisana s filma?

Itd itd.

I da naravno, prepisao se holivud, nema ćuze ni suđenja nego vilan ima da krepa.

Na najnelogičniji način kakav sam vidio dosad samo u holivudskim žnj scenarijima.

Pa dajte molim vas, gledam korejske trilere upravo zato jer mi holivudski klišei ne valjaju.

Jako loše odrađen kraj filma, preloše.

Pa ću ovako.

Samo za ljubitelje trilera, ali pripremite se za razočaravajuć kraj.

Ostali preskočiti.