Izraelski dvojac režisera koji nam je znan po ponečemuinovantnom slasheru Rabies (2010), vratio se ovom brutalnom pričom u josprodukcijski ispeglanijem filmiću.

Na početku vidimo razigranu decu koja se igraju žmurke negde u kakvoj zabiti,kraj napuštene kuće. Igra se završava nestankom jedne od devojčica i uskoro seda povezati da je to zapravo još jedno (zlo)delo serijskog ubice koji otima,siluje, ubija i obezglavljuje decu. Svedoka nema, izuzev kakvog dečaka kojimisli da je video lokalnog nerdy učitelja sa poslednjom žrtvom. Policija nema ikakvih opipiljivihdokaza, te grupa pubova, mimo zakona, odvodi osumnjičenog u napuštenu kuću kakobi torturom iznudila priznanje. To im ne ide najbolje i šef ih opoziva. Avaj,neko klinče ih je opazilo i snimilo njihovu rabotu, te snimak naravno završavana netu, usled čega jedan od centralnih likova, Mickey, biva suspendovan zboglošeg glasa policije koji je izazvao svojom nelegalnom akcijom. Mickey ne odustaje od lova na ubicu, prateći u stopuučitelja uprkos suspenziji sa planom da ga odvede u šumu i ovog puta sazna sveo ubistvima...ono što ne zna, je to da ga u čitavoj toj akciji prati otacposlednje ubijene devojčice, koji pa ima svoje planove...

Moram se suzdržati od mnogih komentara/utisaka jer bih lako uleteo u zamkuspoilera.
Čak i da ne ulazim u to što je moderni Izrael nastao po užasnim zločinima, ukrvi, i do dana današnjeg u sukobima i dalje okupan krvlju, sa svojom ulogom ukrvoproliću, zemlja u kojoj svi imaju vojnu obuku i koja je okružena ninajmanje prijateljskim komšilukom, sa pa svojim naćinom na koji se obračunavasa onima koje vidi kao neprijatelje (Jezivo je to što sam ovo pisao 2014. god), te i njihovslučaj lova na serijskog ubicu vrlo lako ne bi bio ni sličan onim slučajevima kakveviđamo po recimo USA filmovima...i bez svega toga i potrage za kakvim skrivenimznačenjima, ovaj filmić ostaje specifičan, drugačiji, i po tonu, i po obrtima, čestokomičan uprkos prilično gadnoj priči koju nam priča. Glumci su sjajni,iznenadili su me prirodnošću, dok me glumac koji tumači Mickeya podseća nakakvu kombinaciju Steve Carrella i Clive Owena što mi je bilo (in a way) zabavnosamo po sebi. Dijalozi su pa priča za sebe, ne čudi što je gosn Tarantinu ovonajbolji film prošle godine. Brutalnost filma, ponekome možda može bitiodbojna, iako ne vidim zbog čega  samonam govori možda otvorenije o našoj
prirodi i činjenici da time što živimo stotinama godina udaljeni od srednjegveka, ne bivamo nužno civilizovaniji i humaniji u našim odnosima, i bez ekstremnihprimera, kamoli sa njima. Ovo je samo još jedan, eto meni fini filmić sa svojomdozom mučenja i patnje, blag u odnosu na toliko toga  viđenog po filmovima, zavisi i kojefilmove  gledate, ne? Ja ga ipakdozivljavam kao trišu, iako se na kojekakvim festivalima vodio i kao horor,takva žanrovska odrednica samo može da zavede. Kako bilo, meni se dakle svideo. Vi kako hoćete.