A o dugu YU, samo kažem svaka novonastala država ima veći dug, a ništa od tog duga nije uloženo.

Onim zaduživanjem se razvijala država, a ovi zaduže da ukradu. Dug je bio u vrednosti hidrocentrale 

Đerdap, a šta je sve još izgrađeno širom YU. IHA-HAJ

Sad je bolje u tehnološkom smislu, ali to je stvar opšteg napretka. A sve ostalo, obrazovanje, kultura,

zdravstvo, industrija, sport... i najvažnije, lična sloboda i bezbednost, pravda, socijalna osetljivbost,

moral, je kudikamo bilo bolje.

Pogledaj ovo  - na 0:55 - 6:22   vox populi, posebno obrati pažnju na 4:39    

- na 16:26 - 17:23   koja dikcija, otmenost, razumevanje prezentovanog... e to smo gledali i slušali

- na 45:12 - 47:59  to je rok, onaj buntovni, socijalno angažovani  (toliko o (ne)slobodi )

- na  54:45 do kraja  - životna filozofija, izvorna mudrost    

  uzdravlje Joxer i da nadalje živiš bolje nego ikad  

Jesam.

I dok ti nostalgično pamtiš zabavne nedjelje, ja pamtim nešto drugo: Top Listu Nadrealista.

Taj sam vic čuo, dobar je, ali ja još pamtim naše viceve iz tih vremena, pa je jedan išao ovako...

Rekli Milki (Planinc) da uđe u more i figurativno pokaže koliko je Juga u dugovima, a ona prošetala od obale sve dok joj voda nije došla do grla. Pa je pita jedan lik: Milka, pa šta je to, zar je moguće?

A ona: Šuti, zar ne vidiš da stojim na Stani Dolancu.

Ne znam kako je vama danas. Meni osobno nije loše. Moglo bi biti bolje, naravno. Ali nije mi ni gore nego onda nekad.

JoxerTM, ne znam sa kojim vremenom porediš, ali verovatno da ti nisi živeo u ta vremena. 

Daleko od toga da je bilo idealno, ali u poređenju sa ovim, SVEMIR.

Nezaboravno  "Nedeljno popodne", Dejv Alen, Beni Hil... 

Inače, za prst se zezao i pričao hiljadu verzija.  

Jedan od njegovih viceva  

 Heeh, Joxer,

Nisu stigli do prsta.

Inflacija je preciznije pocela neosetno tek od 1982 kad je Tito umro.

Do tada smo ziveli do jaja, imalo se para. Ja sam tada studirao muziku u Ljubljani isao sam nekad svake nedelje u Trst na picu i da kupim neku Lp. To su bila vremena o kome danansje generacije mogu samo da sanjaju, da ne govorim o izuzetno viskom standardu 70-tih u Jugi.

Vremena nisu bila čednija, inflacija je galopirala nenormalno i štednja se rastapala svima koji nisu kupovali dojčmarke, a zbog mjenica bez pokrića koje su apsolutno sva poduzeća u jugi izdavala samo je Agrokomerc bio na*ebo. Šoping u Trstu postao potreba, a ne hir.

 Dave Allen je genije. Moj otac koji sada ima 92 godine, ga je 80-tih sreo i zaustavio na ulici u New Yorku.

Lepo su popricali. Dave  mu je tada rekao da voli Jugoslaviju. E to su bila neka druga , cednia i bolja vremena...