Emocionalno istinita, iskrena skoro pa minijaturna (jedva preko satvremena trajanja) nezavisne produkcije, govori nam o onim, trebalo bi,prelepim, delom uzvišenim čarima ljudskog dodira, deljenja nežnosti zabližnjima, vođenju ljubavi...avaj onda kada je taj čin neprijatan, nespretan,traumatičan, najkrćce...pogrešan.

Priča je to dakle o porodici, samohranoj majci i njena dva maloletna sina, koji žive u kakvoj melahnoličnoj varoši američke provincije, svo troje bolnousamljeni, željni ljubavi, dodira...i svo troje zalutali u potrazi za istim jednog vrelog leta. I ovo je tek intiman uvid u njihove živote i potrage tokomtih par nedelja leta. Majka u samoći obilazi kakve "igranke" (deluje kao u kakvoj menzi,seoskom "domu kulture" or something, uber depresivno ), stariji sinčić nespremnozapočinje vezu sa još nespremnijom milicom, dok mladji sin počinje da oseća (unedostatku boljeg izraza) seksualni naboj iz svoje učiteljice...svi nespretnosrljajuci u seksualna budjenja, svako na svoj, neprijatni način.

Film je...uh, suviše kratak, suviše intiman, suviše ljudski, bez velikihspoznaja, jednostavno jedan skromni pogled na one male životne momente, uglavnom atipičnim sa filmski izraz, što ga čini upitno zanimljivim za najveći brojgledalaca. No za filmofile...hajde šta znam, meni je bio dobar, iako svojim pomenutim izrazom može biti dalek drugima. Ukoliko vam tema deluje iole interesantno, i ne tražite epohalna otkrića, eto uvid u ljudske emocijei stranputice je ipak bolje naći u ovako jednom malom filmu no u realityprogramima (koji su sve samo ne reality ionako).

Od mene ima toplinu.