(1906–1985)

Rođena je u Kansasu 1906. u obitelji prezaposlenog odvjetnika i majke umjetnice koja je smatrala da se "plačuća derišta koja sam rodila mogu brinuti sama za sebe". Od djetinjstva je nosila bob frizuru koju je kasnije proslavila, a zvali su je i 'crna kaciga'.

Od 14. godine mnogo je pila, a u svojim tridesetim godinama počela je koristiti i pilule za spavanje. Karijeru je započela kao plesačica u Los Angelesu, a 1925. potpisala je petogodišnji ugovor s filmskim studiom Paramount Pictures.

Kao i u plesu, do glavnih filmskih uloga došla je vrlo brzo, a najpoznatija  je bila ona vamp zavodnice u nijemom filmu Howarda Hawksa "A Girl in Every Port". Nakon što joj u Paramountu nisu dali obećanu povišicu, Brooksova, kojoj je američke filmske industrije već tada bilo dosta, je 1928. otišla u Europu i snimala s G.W. Pabstom, slavnim austrijskim redateljem.

Tom odlukom praktički je završila karijeru u Hollywood, ali i postala legenda nijemih filmova. "Pandorina kutija" (1929.) film je koji je digao mnogo prašine zbog iskrenog prikaza seksualnosti, a  uključivao je i jedan od prvih filmskih prikaza lezbijke. Nakon Pandore glumila je u filmovima "Diary of a lost girl" i "Prix de beaute", oba poznata i cenzurirana zbog (tada) šokantno slobodnog prikaza seksualnosti i društvene satire.

Ranih tridesetih Brooks se vratila u Hollywood i igrala manje uloge u B produkcijama i kratkim filmovima. Njen zadnji film bio je vestern "Overland Stage Raiders" iz 1938., u kojem je glumila s Johnom Wayneom, tada glumcem u usponu.

Kratko je vodila plesni studio, zatim postala radio glumica pa trač-kolumnistica. Nekoliko godina radila je kao prodavačica, pa zatim u 36. godini postala kurtizana koju je uzdržavalo nekoliko stalnih bogatih mušterija. Brooksova je bila rastrošna, toliko da je 1932. objavila bankrot, no uvijek velikodušna prema prijateljima.

Dvaput se udavala i imala afere s mnogim muškarcima, uključuju i Charlie Chaplina. Imala i nekoliko seksualnih izleta sa ženama, uključujući Gretu Garbo (koju je opisala kao muževnu, no šarmantnu i nježnu ljubavnicu) no nikada s njima nije ulazila u veze. Priče o tome da je lezbijka ili biseksualka silno su je zabavljale.

"Kada umrem vjerujem da će se svi uhvatiti za priču da sam lezbijka…. Trudila sam se da to izgleda uvjerljivo" izjavila je, i dodala "Slažem se s Christopherom Isherwoodom, biseksualnost ne postoji. Obični ljudi, iako se mogu zbog prilagoditi zbog kurvanja ili braka, su jedno-seksualni. Imala sam dvije afere sa ženama. Nisu bile ništa posebno."

Francuski filmski povjesničari "otkrili" su ju 1950-ih, proglasili boljom od Garbo i Dietrich te pokrenuli svojevrsni revival Brooksine ostavštine, što je smatrala zabavnim, ali to je i započelo njenu novu karijeru - počela je pisati o filmu i vlastitom životu  za razne časopise.

Godine 1982. izdala je hvaljene memoare "Lulu in Hollywood", za koje poznati kritičar Roger Ebert tvrdi da je "jedna od najduhovitijih i najistinitijih knjiga o filmu". John Updike smatra ju najboljim holivudskim piscem. Godine 2010. javnosti su predstavljeni njeni dnevnici i zabilješke koje je ostavila muzeju zakladi Georgea Eastmana uz uvjet da se otvore javnosti tek 25 godina nakon njene smrti.

Svojom ljepotom, inteligencijom, neovisnošću i  opakim jezikom  inspirirala je neke likove crtača Huga Pratta, SF roman The Invention of Morel, strip Dixie Dugan i erotske knjige Valentina. Liza Minnelli na njoj je bazirala lik Sally Bowels iz "Cabareta".

Deset godina prije smrti, prema sebi uvijek kritična Brooks u jednom pismu bratu sažela je svoj životni put ovako:

"Rezimiram svojih 50 godina otkad sam otišla iz Wichite 1922. u dobi od 15 godina da postanem plesačica u trupi Ruth St. Denis i Teda Shawa. Moje postojanje ispunjava me užasom. Ni u čemu nisam uspjela: u pravopisu, aritmetici, jahanju, plivanju, tenisu, golfu, plesu, pjevanju, glumi, braku, ni u ulozi žene, ljubavnice, kurve, prijateljice. Čak ni u kuhanju. I ne ispričavam se time što se nisam trudila. Trudila sam se svim srcem."

Emir Kusturica je tražio na FDU mladu studentkinju glume za ulogu u njegovomdebitantskom celovečernjem filmu “Sjećaš li se Doli Bel”. Sve ostalo je legenda.

Ispovest Ljiljane Blagojević

Poreklo moje familije seže sve do Hercegovine, gde su Blagojevići živeli jošu 19. veku. Migracije su ih dovele u Semberiju u okolinu Bijeljine, odakle sumoji roditelji krenuli za boljim životom u Zemun. Vlado i Spasenija se nisupoznavali u zavičaju, ali zato su se u Zemunu zavoleli.

Tako je Zemun postao moj zavičaj koji nisam napuštala sve dosad. Mama sebrzo odlučila za razvod, pa sam veliki deo detinjstva provela kod ujaka uSemberiji. Spasenija je radila i novčano pomagala braću i sestre. Imala samtetku stariju od mene tek devet godina. Bila mi je i najbolja drugarica.Uživala sam u slobodi deteta na seoskom imanju. Nije bilo eksera u dvorištu našekuće na koji nisam nagazila.

 Ujaci su me na smenu vodili kod lekara jer sam stalno primala tetanus.Jednom me je neuzdrž doveo do rupe sa vodom u kojoj se nekada gasio kreč. Htelasam da lovim žabe koje su iskakale iz te rupe, ali mi se majica zakačila zaekser u momentu kada sam nameravala da skočim u nju. Ujaci su bili pred nervnimslomom kada su me pronašli.Nikome nisam govorila o mom životnom preokretu.Odlučila sam da tajno polažem prijemni na FDU u Beogradu. Kada su me primili,plakala sam na povratku kući od sreće i zebnje. Spaseniji sam kazala da seudajem, na šta je ona zanemela i sela i tek kasnije joj priznala da sam sešalila i da sam “samo” upisala glumu.

Bila je to dobra taktika jer su joj studije umesto udaje zvučale kao cvrkutptica. Nije mi bilo svejedno jer počinjem ispočetka, ali sam bar bila sigurnašta hoću od budućnosti.

Brinulo me je što će Spasenija morati iznova da finansira moje studije, aliveć na trećoj godini sam počela da dobijam uloge i da zarađujem. Spasenija meje vaspitanjem obavezala na apsolutno međusobno poverenje.

Trudila se da svoja obećanja ispunjava, i zbog toga je nikada nisam lagala.Imala je hrabrosti da me pusti na more sa drugaricom pre mog šesnaestogrođendana. Išle smo vozom u mesto Tijesno kod Šibenika sa novcem dovoljnim zadve nedelje letovanja. 

Bili su to divni dani moje mladosti. Momenti fatalnih mladalačkihzaljubljivanja, uživanja u dobrom društvu uz malo vina i gitaru na rivi dosvitanja. Umešnim manevrisanjem sa parama drugarica i ja smo ostajale cele trinedelje na moru. Ređe smo klopale, ali smo nekoliko dana duže uživale u letnjimromansama. 

Dogodilo se da neka moja simpatija krene za mnom na more iz Zemuna. Bila sammnogo besna jer sam Spaseniji kazala da idem sa drugaricama na more, a s njomnije bilo zafrkancije.

Emir Kusturica je tražio na FDU mladu studentkinju glume za ulogu u njegovomdebitantskom celovečernjem filmu “Sjećaš li se Doli Bel”. Došla sam na audicijusa ispletenim kikicama i dokolenicama. Bilo me je sramota kada sam videla kakome Emir s čuđenjem gleda. On je otišao svojim poslom, a ja na more sa društvom.U neki kamp pod šator.

Posle nekoliko dana, u taj kamp je stigao telegram od produkcije u kojem jepisalo da sam dobila ulogu u filmu Emira Kusturice. Sela sam u avion doBeograda, pa do Sarajeva, potpisala ugovor i vratila se na more da izjednačimboju kože na mestima gde je bio kupaći. Već sam imala finalnu verziju scerija urukama.

Na snimanju sam gledala kako Emir sa Slobodanom Aligrudićem u pauzama filmaigra fudbal kao finale svetskog prvenstva. Pavle Vuisić me je učio kako dačujem ono što igram u filmu. Otkrio mi je tajnu glumačkog zanata da “ako valjaton... onda valja i slika”. Posle sam mu iz Venecije donela špil karataveličine nekoliko milimetara. Obradovao se kao dete. 

“Boško Buha” je bio prvi film u čijem snimanju sam učestvovala. Pošto sutada filmovi o događajima iz Drugog svetskog rata bili državni projekti, svi suse trudili da što vernije snime napore i patnje pripadnika partizanskogpokreta. Razvukli su nam kanap preko nabujale reke i poslali nas na drugu obalu. 

Jahala sam konja u toj sceni, ali konopac nije izdržao i voda nas jebukvalno odnela. Moj život je iz tih brzaka bukvalno isčupao jedan od statista.Producent je zaustavio snimanje, ali snimatelj nije ugasio kameru. Zabeležio jenašu realnu borbu za život. Ta scena nije ušla u film.

Emir Kusturica je apsolutna zvezda na Filmskom festivalu u Kanu. Kada samzakoračila na crveni tepih zajedno s njim pre projekcije filma “Zavet”, ŠeronStoun i Naomi Kembel su poletele prema njemu kao zacopane tinejdžerke. ŠeronStoun je jednako lepa kao i na filmu, a Naomi nigde ne kreće bez gomiletelohranitelja.

Na koktelu posle prikazivanja filma videla sam ogromnu želju u njenim očimada dobije ulogu u nekom Emirovom filmu. Shvatila sam tada koliko sam zapravoprivilegovana glumica.

Od kada je u moj život došla unuka Miona, shvatila sam da je uloga bake dapruži bezuslovnu ljubav i da gnjavi i mazi svoju unučicu svaki dan. Biti bakaje fenomenalna pozicija jer ja sada volim Mionu, a ima roditelje da jevaspitavaju. Mogu da je razmazim. Srećna sam što je Kalina doživela majčinstvo.Lako će se ona vratiti na scenu.

-Crtice-

Pesma “Za Ljiljanu”

Psihološki nisam bila spremna za ogromnu popularnost koja me je zadesila posleglavne uloge u televizijskom formatu “Doktorka sa sela”. Jelica Zupanc saTelevizije Beograd nije više mogla da trpi raspravu između pisca i rediteljaserije o dodeli glavne uloge, pa me je pozvala i kazala mi: “Ti si doktorka sasela”. Svi su me “poznavali”. Događalo se da mi ljudi na ulici traže neki lekjer sam “doktorka”. Na snimanju serije legendarni Toma Zdravković mi je prišaoi kazao da sam simpatična. Toma je pravio muziku za seriju. Bila sam gotovoklinka. Samo je rekao da će mi napisati pesmu i to je bilo sve. Bez ikakveromanse, udvaranja... Kad god uđem u neku kafanu, orkestar počne da svira “ZaLjiljanu”

Umalo hemičarka

Tri godine sam pohađala časove glume u dramskom studiju čuvenog BateMiladinovića kada mi je nastavnica hemije i biologije u sedmom razredu kazala:“Kakve divne oči imaš Ljljana, šteta što ničemu ne služe”. Bio je to velikimotiv da kod nje zaslužim peticu ko vrata. Tako je hemija postala moj omiljenipredmet jer sam shvatila da i dva ljudska bića prozvode hemiju koja može daoplemeni sve u njihovoj okolini, ali i da izazove eksploziju. Zato sam počelada je studiram posle mature u gimnaziji. Dve godine sam redovno davala ispite ispremala se za inženjerski poziv sve dok se na jednom putovanju po Nemačkoj sanekim amaterskom pozorišnom trupom nisam našla u ogromnim halama neke fabrikepiva. Nisam sebe mogla da zamislim kako radni vek provodim u skafanderu igumenim čizmama, pa sam od hemije odustala

Tekst preuzet sa www.blic.rs

Split, 16. juni 1960. - Brač, 15. august 2000.

- Ona bi za razliku od mene u školu išla okolnim putem samo da ne bi morala daprođe Stradunom i bude primećena - prisetila se Mia.Nakon što je odličnimuspehom završila osnovnu školu, četrnaestogodišnja Ena otišla je u Dubrovnikgde je upisala gimnaziju. Boravila je u učeničkom domu, a posle tri godine sobuje delila s Mijom. U pubertetu se Ena ponašala kao buntovnica, bila je nemirnogduha, u njoj su se probudili prkos i inat zbog čega su pred kraj školovanja iona i sestra bile izbačene iz doma i morale su da život nastave kao podstanari.Ena je već tada pokazivala umetnički talenat, a među vršnjacima je bila poznatapo recitovanju. Čim je krenula u srednju školu upisala se u studentskopozorište Lero. Njena karijera počela je slučajno kada ju je 1978. u jednojpredstavi primetio reditelj Lordan Zafranović i kao maturantkinji joj ponudioulogu u filmu Okupacija u 26 slika.  Da je gluma nije baš mnogo zanimala,pokazala je upisivanjem Pravnog fakulteta u Zagrebu. Kada se doselila u glavnigrad Hrvatske, živela je zajedno sa sestrom i Alkom Vuicom u iznajmljenomstanu. U tom periodu reditelj Ljubiša Ristić sreo ju je u kafiću i predložiojoj da zaigra u njegovom filmu Ivan Goran Kovačić gde je glavnu ulogu tumačioRade Šerbedžija. Čak ni to je nije dovoljno zainteresovalo za glumu, ali jepoklekla pred Radetovim nagovorima da ne zapostavlja svoj talenat već da upišeAkademiju dramskih umetnosti. Tokom studija, budućoj glumačkoj zvezdi jeodlično krenulo. Dobijala je velike uloge u filmovima, a istovremeno je snimalai visokobudžetne serije.

Status zvezde dobila je nakon role u ZafranovićevomPadu Italije, a prizori u kojem neukrotive plave kose izlazi iz mora naglasilisu njenu lepotu zbog čega je postala seks simbol i bila na naslovnim stranamanovina. Iako uverena da će karijeru izgraditi na filmu, posle diplomiranja1983. posvetila se pozorištu, a u zagrebačkom HNK provela je 16 godina, sve dosmrti. Jedna od njoj najdražih uloga bila je rola baronice Castelli, Krležineheroine u pozorištu, ali i u filmu Antuna Vrdoljaka. Kada je 1988. nagrađenaZlatnom arenom za najbolju epizodnu ulogu, Ena je priznanje odbila jer jebaronicu smatrala glavnim likom. Ipak Zlatnu arenu je dobila devet godinakasnije za ulogu u filmu Treća žena. Ena je bila svesna svoje lepote, ali senjome oprezno služila. Imala je malo prijatelja među kojima se ističu rediteljJakov Sedlar i gumica Ankica Dobrić koju je upoznala na fakultetu. Eni bliskiprijatelji često su je upoređivali sa bodljikavim ježom, imala je gard i nikomenije dopuštala da dopre do nje. Verovatno zbog toga o njenom ljubavnom životuništa se nije znalo. Patila je od straha od letenja, a kada je prvi put trebaloda uđe u avion na let koji je trajao 12 sati, nije mogla da prestane da plače.Zato je potražila savet psihologa i uspešno se izlečila. Nije volela politiku,a tokom rata je govorila: Kakvi smo mi divljaci, zar ne možemo u miru da seraziđemo. Devedesetih je bila na vrhuncu slave, ali je i dalje bila usamljena.Volela je dugo da spava, gotovo nikada nije sedela po kafićima, a svu svojupažnju posvećivala je mačku Leu. Šok od koga se godinama oporavljala dogodio se5. juna 1996. kada je napravila saobraćajni prekršaj i izazvala udes u kojem jesmrtno stradao biciklista. Navodno je vozio tri puta većom brzinom oddozvoljene, ali se ni glumica nije pridržavala propisa.

- Ova nesreća mi je promenila život, i mada se ne osećam krivom saosećam se sastradalim - rekla je Ena koja je bila osuđena na osam meseci zatvora i trigodine uslovno, ali je na kraju presuđeno da kaznu odsluži uslovno.Iako višeništa nije bilo isto, Eni je podršku pružao Josip Radeljak, inženjer elektrotehnikei bogati biznismen iz Splita, njena fatalna ljubav koga je upoznala krajemosamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu Radeljak je bio u dvadeset i trigodine dugom braku sa glumicom Bebom Lončar koja mu je podarila sina Lea. Njihdvoje su deceniju i po pokušavali da osete čari roditeljstva, ali je zvezdafilama Ljubav i moda koji je snimljen u godini kada je Ena Begović rođena,stalno imala spontane pobačaje. Na kraju je, nakon što je čitavih devet mesecibila prikovana za krevet, rodila sina, a po njegovom dolasku na svet odlučilaje da stavi tačku na karijeru i ostane upamćena kao prva jugoslovenska glumicakoja je pokorila Evropu i kao prvi pravi seks simbol. Kada je dečačić napuniopet godina počele su nevolje. Tačnije, brak je zapao u krizu jer je Josipupoznao Enu kojom je bio očaran. Novinari su za njihovu vezu saznali mnogokasnije nego što je počela, a isto važi i za njegovu bivšu suprugu za kojumnogi tvrde kako je zaslužna za njegov poslovni prosperitet. Usledila je aferakoja je potresla region. Naime, čuvena Beba udala se za Josipa dok je on bionepoznati mladića koga je srela i zavolela na jadranskom primorju. Venčali suse i on ju je pratio u Italiju gde je ona gradila uspešnu karijeru i uživala ustatusu zvezde, a on je sklapao poznanstva uz pomoć kojih je izgradiobogatstvo. Nakon razvoda Beba se, kako se šuška, bez ikakvih materijalnihsredstava vratila u Beograd gde i danas živi, dok je on, pod parolom kakoLončareva ima problem sa alkoholom zbog čega je navodno dve godine provela uustanovi za odvikavanje od poroka, dobio potpuno starateljstvo nad sinom. Iakoje sve ovo na nivou čaršijskih priča, istina je kako je Beba godinama ćutala obivšem braku. Radeljak je navodno obećao da će, ukoliko se Beba bude držaladogovora i ukoliko bude ćutala, kad im naslednik bude punoletan, njemuprepisati kompletnu imovinu, a razbaštiniće ga ukoliko njegova prva suprugaiznese podatke o njihovom braku i razlazu. Beba zaista nikada nije progovorila,sin je na svoj osamnaesti rođendan postao naslednik imperije nekretnina ubrojnim evropskim gradovima, a Radeljak je uplovio u novu vezu. Ena i on susvoju ljubav blagoslovili venčanjem u svom zagrebačkom domu na Cvetnom trgu, ujunu 2000. godine. Ena je već tada je bila u poodmakloj trudnoći, a ćerku Lanurodila je 1. jula 2000. Tokom trudnoće govorila je koliko je srećna jer joj jeu životu bilo najvažnije da postane majka. I ona je kao i Beba rodila utrideset i devetoj godini, a ni njoj kao i Bebi ništa nije bilo isto nakondolaska deteta na svet. Nažalost, u ulozi majke Ena je uživala svega četrdesetpet dana. Kobnog 15. avgusta 2000. glumica je sa suprugom, ćerkom, majkom iposinkom Leom boravila u vili na Braču, a kada se sa ostalim članovima svojeporodice uputila u posetu prijateljici Stipici Kalođeri, nije ni slutila da ćeto biti njeno poslednje putovanje. U mestu Splitska, Leo je rešio da volanprepusti ocu. Zaustavio je Grand Cherokee na uzbrdici, a kada su iz njegapokušale da izađu Ena i Tereza sa Lanom, navodno su otkazale kočnice i auto seprevrnuo u provaliju. Nije joj bilo spasa - život velike glumice ugasio se usekundi. Suđenje za nesreću razvuklo se sve do 2007. kada je Županijski sud uSplitu Lea Radeljaka oslobodio krivice. Razlog za nesreću pronađen je ufabričkoj greški automobila, zbog čega je kompletna linija povučena iz prodaje.

Izvor: story.rs

Anica Dobra je rođena u Beogradu, gde završava osnovnu školu. Kaotinejdžerka seli se s roditeljima u Frankfurt na Majni, gde pohađa srednjuškolu i usavršava nemački jezik. Posle četiri godine života u inostranstvu,vraća se u Beograd i donosi odluku da upiše glumu na Fakultetu dramskihumetnosti. Studira u klasi profesora Predraga Bajčetića sa NebojšomBakočevićem, Goranom Radakovićem, Arijanom Čulinom, Milanom Pleštinom iDraganom Mrkić. Kao studentkinja druge godine zajedno sa Nebojšom Bakočevićemdebituje u kratkometražnom ostvarenju Pera Panker. Naredne godine uSarajevu snima svoj prvi igrani film Život radnika. Na sceni Ateljea212 igra u predstavama Pazarni dan i Pred ogledalom.

Pažnju na sebe skreće ulogom u filmu Gorana Markovića Već viđeno, zakoju je nagrađena Zlatnom arenom u Puli. Sjajno odigran lik Olgice zbog kojeMustafa Nadarević postaje masovni ubica, donosi joj i prvu nagradu međunarodnogfilmskog festivala u Visiju. Igra u predstavama Oluja, Ivanov,Strah za granicu i postaje stalni član Ateljea 212.

Uloga zanosne pevačice Lili u hit filmu Balkan ekspres 2, donosijoj prvi talas ozbiljne popularnosti. Iste godine uspešno debituje u nemačkojkinematografiji filmom Rosemunde.  Očarani njenom lepotom italentom, tamošnji mediji nazivaju je balkanskom Brižit Bardo Saradnju saGoranom Markovićem nastavlja u novom filmu Sabirni centar gde briljirau ulozi Milice. Međutim, status urbane zvezde donosi joj lik naivne Barbarekoja osvaja vampira Nebojšu Bakočevića u komediji Kako je propao rokenrol.Na sceni Zvezdara teatra igra u adaptaciji Čehovljevog romana Tri sestre -100 godina posle. U matičnom pozorištu glumi u komadima Klasnineprijatelj, Boris Godunov, Mravlji metež. Na daskamaZvezdara teatra zavodi Dragana Bjelogrlića u kult predstavi Mala. Umatičnom pozorištu fatalna plavuša igra u predstavi Očevi i oci. Unemačkoj dobija prestižnu Bavarian Film nagradu za najbolju mladu glumicu.

Kao vatrena i naprasita pevačica Luna u Crnom bombarderu još jednomzavodi popularnog Bjelu i tera ga na revoluciju. Uloga energične devojke sastavom izbacuje je u sam vrh popularnosti, a osvaja i nagradu za glumicugodine. U novom ostvarenju Gorana Markovića Tito i ja prvi put jeigrala ulogu majke, a lik njenog sina Zorana tumačio je Dimitrije Vojnov.
U Zvezdara teatru igra u Urnebesnoj tragediji Dušana Kovačevića. Zafantastično odigran lik Nevena u ovoj predstavi kasnije dobija Sterijinunagradu, priznanje Zoran Radmilović i Zlatnog ćurana na Danimakomedije u Jagodini.

Posle sedam godina odsustva iz srpske kinematografije, tokom kojih jesnimila dvadeset pet filmova u Nemačkoj, Anica igra u novom filmu ĐorđaMilosavljevića Točkovi i otvara FEST u Beogradu. Pozorišnoj sceniAteljea 212 vraća se na velika vrata ulogom Sofije Jegorovne u predstavi Divljimed, reditelja Dejana Mijača.

Heroina domaćeg filma u drugom filmu Ljubiše Samardžića Nataša iodbija ulogu u komadu Porodične priče Biljane Srbljanović, sobrazloženjem kako ne želi više da igra decu na pozorišnim daskama.

Nakon pauze, snima novi film Zdravka Šotre Ivkova slava. Ulogommajke s ćerkom za udaju oprostila se od klišea večite devojčice domaćeg filma.
Početkom jula nastupila je Exitu, na koncertu pod nazivom Baš Dobra Anica iBaš Dobrovoljno Kovačko Društvo, kojim je otvoren Blues & JazzStage.
Dobija naslovnu ulogu u filmskoj biografiji Mileve Marić Ajnštajn Senka,reditelja Miloša Jovanovića. Film nažalost nikada nije dovršen.
Da je u Nemačkoj smatraju pravom divom potvrđuje i nominacija za najprestižnuglumačku nagradu Zlatna kamera, koja je pandan američkom Oskaru.

Jedna od omiljenih plavuša bivše Jugoslavije značajnu ulogu ima upsihološkom trileru Srdana Golubovića Klopka. Iako živi povučeno iizbegava javna dešavanja, ovaj film je vraća se u žižu interesovanja. Zamaestralno odigran lik Jelene dobija povelju za izuzetnu žensku ulogu na Niškomfilmskom festivalu.

U prvom dugometražnom filmu mladog reditelja StefanaArsenijevića Ljubav i drugi zločini, tumači glavnu ulogu, napisanuspecijalno za nju i na Sofestu dobija nagradu za najbolju žensku rolu.
Srpsko-nemačka zvezda otkriva za Story da ne voli kada je predstavljajukao zavodnicu i da zbog urođene stidljivosti ljubomorno čuva privatnost.
Zapaženu rolu ima i u muzičkom filmu Universalove, austrijskogrežisera Tomasa Vošica, koji je premijerno prikazan na međunarodnom filmskomfestivalu u Torontu.
Krajem  novembra otvara 14. Festival autorskog filma u Beogradu. SaBrankom Katić snima novi film Srđana Koljevića Žena sa slomljenim nosem.

Nakon pauze, snima novi film Zdravka Šotre Ivkova slava.Ulogom majke s ćerkom za udaju oprostila se od klišea večite devojčice domaćegfilma.

Početkom jula nastupila je Exitu, na koncertu pod nazivom Baš Dobra Anica iBaš Dobrovoljno Kovačko Društvo, kojim je otvoren Blues & JazzStage.
Dobija naslovnu ulogu u filmskoj biografiji Mileve Marić Ajnštajn Senka,reditelja Miloša Jovanovića. Film nažalost nikada nije dovršen.
Da je u Nemačkoj smatraju pravom divom potvrđuje i nominacija za najprestižnuglumačku nagradu Zlatna kamera, koja je pandan američkom Oskaru.

Na poziv Emira Kusturice, heroina domaćeg filma prvi put senašla u ulozi predsednice žirija drugog filmskog festivala Kustendorf, na komje gostovao i Džim Džarmuš.

Prema izboru magazina Story našla se na listi 25najfatalnijih žena u Srbiji.

-Crtice-

Za sebe voli da kaže kako je obična žena iz komšiluka, obožava Dorćol gdegodinama živi, u Beogradu provodi slobodno vreme i redovno odlazi naroditeljske sastanke svoje ćerke Mine. Ne krije da je lenja i konzervativna, ida veruje u bajke.

Izvor: story.rs

MilenaDravić

Beograd, 5.oktobar 1940.

Milena Dravić rođena je na Dorćolu, preko puta crkve Aleksandra Nevskog, ukojoj je i krštena. Njen otac Milenko bio je profesionalni fudbaler kluba Konkordijajedinstvo, a mama Ana, iako talentovana za pevanje, najviše vremenaprovodila je sa ćerkom i pet godina mlađim sinom Radetom. U svet umetnosti ulazisa svega četiri godine, učeći španske igre, a zatim i klasičan balet. Svoj prvijavni nastup imala je na sceni u Glavnoj pošti, u lihtplavoj haljinicina bele tufne i belim cipelicama koje joj je deda napravio. Kada se salomrazlegao aplauz, ona se umesto publici, duboko poklonila nastavnici za koju jeznala da stoji iza zavese. U Dušanovoj ulici pohađa osnovnu školu JankoVeselinović. Milena je upisala Prvu mušku gimnaziju koju su završili njenotac i svi stričevi, a tatina sestra prepoznala je u njoj talenat zarecitovanje i scenu. Zamolila je svoju drugaricu Sonju Dojčinović da proceni dali pegava devojčica zaista ima dara, a na njen predlog roditelji su je odmahupisali u baletsku školu Luj Davičo. U manekenskim vodama obrela se naKolarčevom univerzitetu, noseći čuveni đubretarac na modnoj revijikoju je organizovao otac njene dobre drugarice. Nekoliko dana kasnije njenafotografija osvanula je na naslovnoj strani časopisa Duga, i plavokosadevojčica postala je popularna.

Imala je samo petnaest godina kada su je iz baletske škole pozvali na probnosnimanje filma Vrata ostaju otvorena, slovenačkog reditelja FrantišekaČapa, po scenariju Vlade Paskaljevića. Nakon što je dobila ulogu, prvi put jeotišla od kuće na tri meseca. Film se snimao u Sarajevu, i naišao je na odličanprijem kod publike i ovacije na festivalu u Puli. Kada se vratila uobičajenomživotu i pohađanju gimnazije, mislila je da je njena glumačka karijerazavršena. Ali, jednog dana na ulici sreće Soju Jovanović koja joj dodeljujenovu ulogu u filmu Diližansa snova. Pošto se nametnula svojim šarmom ispontanošću, ubrzo snima i Zajednički stan, Bolje je umeti, Uzavreligrad, Leto je krivo za sve. Motivisana uspehom koji je dotadpostigla, upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Do svogšestog filma Prekobrojna, reditelja Branka Bauera, nije verovala da ćepostati glumica. U ovom ostvarenju prvi put igra u paru sa LjubišomSamardžićem, a nakon što je za ulogu seljančice Malene nagrađena Zlatnomarenom u Puli – shvata da je gluma njen poziv. Iste godine snima Peščanigrad i Kozaru. Vrtoglavi uspeh na samom početku karijere pratiloje izbacivanje sa fakulteta, jer je zbog snimanja bila odsutna sa predavanja.Kasnije ju je profesorka Ognjenka Milićević molila da vanredno položi ispite, ada joj Prekobrojna bude diplomski rad, međutim Milena je već upala ufilmsku mašineriju i snimala i po tri filma godišnje.

Rad na televiziji počinje u dečijoj seriji Laku noć, deco, potekstovima Duška Radovića i Mike Antića. Baletsko umeće pokazala je u šouprogramu Lift za peti sprat u kojem igra sa Đuzom Stojiljkovićem isarađuje sa koreografom Borisom Radakom. Naredne godine za komičnu ulogu u Lituvilovitom osvaja Srebrnu arenu u Puli. Nakon kontinuiranesaradnje sa rediteljem Purišom Đorđevićem sa kojim snima i partizanski film Devojka,približava se avangardnim autorima okupljenim oko Bioskopskog kluba Beograd.Kao mlada frizerka u središtu ljubavnog trougla ostvaruje zapaženu ulogu uostvarenju Dušana Makavejeva Čovek nije tica, ali i u Klaksonu KokanaRakonjca. Sa filmom Rondo, zagrebačkog reditelja Zvonimira Berkovića,odlazi na svoj prvi Kanski festival, a u Puli ponovo osvaja Srebrnu arenu.Iste godine upoznaje i slavnog Alfreda Hičkoka. Mlada glumica intenzivno snima.Ređaju se filmovi Pogled u zjenicu Sunca, Do pobede i nazad, Hasanaginica,a za komičnu ulogu u Nemirnima osvaja Srebrnu arenu. NaVenecijanskom festivalu sa filmom Jutro Puriše Đorđevića, narednegodine dobija Zlatnu ružu, a našla se u centru pažnje velikih imena.Na svoju veliku radost upoznaje čuvenog glumca Marčela Mastrojanija koga jeobožavala čitavog života. Naredne godine sa Ljubišom Samardžićem dobija prvunagradu čitalaca TV Novosti Ona i On, kao najpopularniji glumački par.Za ulogu u filmu Kros Kontri Puriše Đorđevića trebalo je da trči nasto metara, pa se ozbiljno pripremala sa atletskim trenerom PartizanaDragutinom Štritofom, a nagrađena je još jednom Srebrnom arenom. Tokomsnimanja Horoskopa Bore Draškovića upoznaje mladog glumca DraganaNikolića. Igra i u partizanskoj drami Veljka Bulajića Bitka na Neretvii novom filmu Živojina Pavlovića Zaseda. Za ulogu krojačice koja sepridružuje partizanskom bataljonu u ostvarenju Biciklisti nagrađena jedrugom Zlatnom arenom. Iste godine dobija Oktobarsku nagradugrada Beograda, a na Filmskim susretima dodeljena joj je titula prvedame jugoslovenskog filma. Sa Jovanom Janićijevićem osvaja nagradu TVNovosti kao najpopularniji glumački par.

Pozorišnu karijeru počinje u predstavi Uloga moje porodice u svetskojrevoluciji Ateljea 212, po kojoj reditelj Bata Čengić snima film, koji jezavršio u bunkeru. Zbog uloge razbarušene revolucionarke koja propagiraseksualnu revoluciju u novom projektu Dušana Makavejeva W.R. - Misterijeorganizma, dve godine nije imala posla, ali je postala poznata van granicaJugoslavije. Film je zabranjen u Jugoslaviji, ali na premijeri u Kanudoživljava ovacije, a Milena i ostali dobijaju čestitke od Džeka Nikolsona,Džona Lenona i Joko Ono. Iako su je neki od autora crnog talasa zvali danastavi karijeru u Americi i Italiji, odlučila je da ostane u svojoj zemlji.Upauzi između snimanja novogodišnjeg filma Kako su se volele dve budale,Milena i Dragan su tražili dodatnih sat vremena, otišli u Opštinu Vračar ivenčali se. Zajedno sa suprugom Draganom snima čuveni serijal zabavnih emisija Obrazuz obraz, reditelja Zdravka Šotre, gde ponovo pokazuje svoje baletskoumeće. U Ateljeu 212 igra predstave: Lulu, Kod lepog izgleda,Kir Janja, Čudo u Šarganu, Crnjanski ili lako je Andriću.Sa Petrom Božovićem i Draganom Nikolićem igra u Dekameronu u režijičuvenog evropskog reditelja Roberta Ćulija. Naredne godine snima Sutjeskusa Ričardom Bartonom. Za ulogu žene iz polusveta u Depsu AntonaVrdoljaka još jednom dobija Srebrnu arenu. Na Berlinski festivalprvi put dolazi sa hrvatskim filmom Predstava Hamleta u Mrduši Donjojreditelja Krste Papića, koji je takođe bio na udaru vlasti, ali je doživeopozitivne kritike na ovom prestižnom festivalu. Popularna glumica igra u filmuAleksandra Đorđevića Povratak otpisanih, i TV ostvarenjima Životje lep, Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, Mala noćna muzika, Ancika Dumaš,Topovska završnica, Beogradska deca. Naredne godine snima romantičnukomediju Ljubavni život Budimira Trajkovića i seriju Čardak ni nanebu, ni na zemlji. Za ulogu u češko-američkom filmu Voda nešto nosiu režiji oskarovaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija nagradu Zlatni Davidna Festivalu u Terminu, kao najbolja evropska glumica. Vrsna umetnica stajetako rame uz rame sa Vanesom Redgrejv, Elizabetom Tejlor i Glendom Džekson. Odzahtevnih drama okreće se sve više igranju u domaćim komedijama, koje suobeležile njene role majki u paru sa Ljubišom Samardžićem: Rad na određenovreme, Moj tata na određeno vreme, Šesta brzina, Laf u srcu. Za maestralnoodigran lik Kaće u filmu Gorana Paskaljevića Specijalan tretman u Kanuosvaja nagradu za najbolju sporednu glumicu. Sa Batom Živojinovićem igra udrami Nedeljni ručak, a snima i popularne serijale Sijamci, Pričeiz radionice, Priče iz Nepričave i komedije Čovek sa četiri nogei Šećerna vodica. Zapažene role ostvarila je i sa Radetom Šerbedžijomu filmovima Miše Radivojevića Una i Eduarda Galića Horvatov izbor.Domaća publika pamti njenu ulogu majke troje dece u romantičnoj komediji Nijelako sa muškarcima, gde je ponovo osvaja Ljubiša Samardžić.

Jedna od omiljenih jugoslovenskih glumica igra u filmuŽelimira Žilnika Lijepe žene prolaze kroz grad, a snima i serije Putovanjeu Vučjak i Soba 405. Iste godine sa popularnim Smokijem i BatomŽivojinovićem glumi u trećem nastavku ljubavnih avantura Svetlane Milenković Razvodna određeno vreme. U Zvezdara teatru debituje naredne godine u predstavi Ptici ptica, za koju dobija statuetu Zlatni ćuran na Danimakomedije u Jagodini.

Nakon uloga učiteljica u dramama Miroslava Lekića Dogodilose na današnji dan i Miše Radivojevića Čavka, pojavljuje se unovoj komediji Milana Jelića Špijun na štiklama i istorijskoj sagi Bojna Kosovu. Televizijska publika pamti je po nenadmašnoj interpretacijiŽivke Popović u ekranizaciji predstave Gospođa ministarka.

Početkom devedesetih godina popularna glumica pobunila se protiv režimaSlobodana Miloševića zbog čega se našla na crnoj listi umetnika, a njenifilmovi i serije nisu emitovani na RTS-u. Pojavljuje se u ostvarenjimaDragoslava Lazića Sekula se opet ženi, Sekula nevino optužen, MihajlaVukobratovića Policajac sa Petlovog brda i kao komšinica Dušica u TVserijalu Metla bez drške. Na sceni Zvezdara teatra igra u predstavama Urnebesnatragedija, Kako potamaniti gamad i kao Velika Mama u rimejku predstave Kosa.Raskošan glumački talenat pokazuje igrajući u TV dramama Niko nije savršeni Suza i njene sestre. U avgustu dobija nagradu za životno delo PavleVuisić.U Kult teatru igra u komadu Svetislava Basare Oximoron urežiji Dejana Mijača. Naredne godine glumi proročicu Antilopu u hit komediji Trećasreća. U međuvremenu radi i na mono drami Milena u svetu muškaracasa kojom gostuje u inostranstvu. Na veliko platno vraća je Goran Paskaljevićulogom u filmu Bure baruta. U Zvezdara teatru igra u predstavama LaraTompson, tragedija jedne mladosti i Moj otac u borbi protiv nitkova.U Kruševačkom pozorištu glumi u Joneskovoj Ćelavoj pevačici, u režijiJagoša Markovića, i ponovo dobija nagradu Zlatni ćuran. Iako je sasuprugom Draganom snimila seriju Svaštara u režiji Miloša Radovića,ona nikada u potpunosti nije emitovana na RTS-u. Aktivno učestvuje u svimgrađanskim protestima. Naredne godine snima Nebesku udicu LjubišeSamardžića. Po izboru Večernjih novosti nalazi se na trećem mestunajboljih srpskih glumaca 20. veka. Snima filmove Olega Novkovića Normalniljudi i Boomerang Dragana Marinkovića. Dobija poziv da svojimučešćem u predstavi Bokeški D-mol Stevana Koprivice u režiji MilanaKaradžića pomogne stvaranju novog pozorišta u Tivtu. Naredne godine sa Draganomsnima reklamu za Grand kafu. Nakon što su više puta zajedno igrali upredstavama, sa suprugom se prvi put pojavila u filmskom braku u ZoniZamfirovoj. Sa mladim rediteljem Stefanom Arsenijevićem snima Malujutarnju priču. Naredne godine igra u Ledini Ljubiše Samardžića ifilmu Srđana Karanovića Sjaj u očima, koji je bio u glavnojkonkurenciji na Venecijanskom festivalu. Na TV ekrane vraća se ulogomkomšinice u seriji Mješoviti brak. Posle 14 godina sa LaromTompson gostuje u Zagrebu i doživljava ovacije na sceni teatra Kerempuh.

2012 krajem marta legendarnoj glumici, koja je u svojoj karijeri igrala uviše od 90 filmova, dodeljena je nagrada za životno delo na Danima komedije uJagodini.

Izvor: story.rs

Bila je seks simbol bivše Jugoslavije. Zbog prvog muža odrekla se svetskekarijere, ali nikada nije zažalila zbog toga. Žali što nema dece; razmišljalaje o usvajanju, ali je odustala zbog birokratije. Prvi film snimila je sa 13godina

Nedavno je među stanovnicima glavnog grada bivše jugoslovenske republikeHrvatske sprovedena anketa. Rezultat u kratkim crtama izgleda ovako: zaprosečnog Zagrepčanina koji se seća vremena Jugoslavije, dve su glavneasocijacije za bivšu državu – „eurokrem“ i Neda Arnerić.

Rođena je 15. jula 1953.godine u Knjaževcu. Od malih nogu pokazivala jeinteresovanje prema glumi i sceni. Detinjstvo i nije proživela, jer veoma ranostupa na scenu, snima filmove i postaje slavna. Već kao trinaestogodišnjadevojčica snimila je svoj prvi film „San“, čime je osvojila prvo rediteljaPurišu Đotđevića, a onda i celu Jugoslaviju. Ističe da joj slava nije udarila uglavu, za šta su zaslužni njeni roditelji, koji su je pre svega slali u školu,zatim na fakultet i brinuli o njenom vaspitanju.

U Beogradu je završila Devetu gimnaziju, a 1968.godine upisala se naAkademiju za pozorište, film, radio, i televiziju. Neda je pokazivalainteresovanje i prema umetnosti, pa je 1980. diplomirala istoriju umetnosti naFilozofskom fakultetu u Beogradu, što joj je omogućilo da 2005.godine postaneumetnička direktorka „Niš art“ fondacije u Nišu. U periodu od 1985. godine do1999. vodila je sopstvenu galeriju Atrijum u Beogradu. Galerija se sama ugasilapo nestanku Jugoslavije, jer je upravo Jugoslavija predstavljala njen koncept.Pored glumačke karijere zanimala se i za politiku, pa je tako 1996. postalačlan Demokratske stranke, a bila je i narodna poslanica u prvom sazivu Narodneskupštine. Od 1998.godine predaje „Javni nastup“ u Centru modernih veština uBeogradu.

Neda je jedna od naših glumica sa najvećimbrojem uloga, snimila je preko 110 filmova, i glumila u preko 40 pozorišnihpredstava, pa je zbog toga često putovala, i jedno vreme živela i radila uinostranstvu. Ističe se u filmovima „Jutro“, „Višnja na Tašmajdanu“,„Sutjeska“, „Ko to tamo peva“, „Sumnjivo lice“ i mnogim drugim. Ipak uloga kojaju uverila da je ispekla zanat, i da je postala glumica jeste Delfina u filmu„Ispravi se, Delfina“. Ova uloga se Nedi posebno dopala, jer je glumila devojkuplivačicu, maratonku koja je preplivala Lamanš i Nil. Nedi nije predstavljaloproblem da tumači ovaj lik, jer je sama dosta vemena provodila na moru, s’obzirom da je polu Dalmatinka, i da se njen tata bavio vaterpolom i slao je uklubove da uči da pliva. Danas, kad se priseća svih svojih uloga i filmova,izdvaja jedan film „Ko to tamo peva“. Zannimljiv je bio način na koji je filmsnimljen- u besparici, kada se nije imalo para za benzin, nije bilo ni zadnevnice, a svi su se družili. Zajedno bi iznajmili autobus, potrpali se ikrenuli u šest sati za Delibatsku peščaru, gde bi posle seli u drugi rasklimaniautobus na snimanju. Neda je veoma ponosna što je bila deo takve ekipe kao štosu Pavle Vujsić, Dragan Nikolić, Bata Stojković, Taško Načić i ostalih, a isamog filma koji je proglašen za najbolji u proteklih pedeset godina.

Njen celokupan glumački rad prikupio je brojne nagrade. Na filmskom festivalu uPuli za svoju ulogu u filmu „Ispravi se Delfina“, u režiji AleksandraĐorđevića, je nagrađena Srebrnom arenom. I još jednom na istom festivalu, zaulogu u filmu „Haloa-praznik kurvi“ u režiji Lordana Zafranovića, gde jenagrađena Zlatnom arenom. Takođe je dobitnica nagrade „Carica Teodora“ nafestivalu glumačkih ostvarenja u Nišu.

Izvor: internet

Mira Furlan je jedna od najpoznatijihjugoslovenskih i hrvatskih glumica druge polovine dvadesetog veka.Rođena je u Zagrebu 7.IX 1955 godine.Završila je (1978) Akademiju za kazalište,film I televiziju u Zagrebu.Karijeru otpočinje na televiziji, a potom u pozorištu, gde se (na sceni HNK uZagrebu) svrstava među vodeće glumice (npr. DUNDO MAROJE M.Držića /kao Petrunjela/ I ŠTETA ŠTO JEKURVA J.Forda);za svoj je pozorišni rad višesruko nagrađivana.Na filmu debituje 1982 godine u KIKLOPU A. Vrdoljaka, gde za ulogu Enke dobijaZlatnu arenu za epizodnu ulogu na festivalu u Puli. Jedna od najzaposlenijih filmskih glumicadruge polovine osamdesetih godina, isprva ukalupljena u likove "proždiračice muškaraca" (PISMO-GLAVA, 1983,B. Čengića; OTAC NA SLUŽBENOM PUTU, 1985, E. Galića), posle se dokazuje širokim rasponomraznovrsnih uloga: od siromašne radnice samozatajno zaljubljene u pogrešnog čoveka u filmu ZASREĆU JE POTREBNO TROJE (R. Grlića, 1986), po većini kritike dosad najboljoj, do filmova -hronika ukojima tumači žene izložene iskušenjima unutar dužeg vremenskog razdoblja (LJUBAVI BLANKE KOLAK, 1987, B.Jurjaševića IBRAĆA PO MATERI,
1988, Z. Šotre). Zlatnu arenu za glavnu ulogu osvaja likom tradicionalno odgojene crnogorskegorštakinje koja se pri susretu sa stranim nudistima "seksualno osvešćuje" u LEPOTI POROKA (1986) Ž.Nikolića.

Osamdesetih godina kratko je nastupala za rok grupu La Cinema. Krajem 1991. godine Mira i njen suprug Goran Gajić emigrirali su u Ameriku kakobi izbegli političke pritiske i etničke tenzije koji su ih pratili zbog krize u kojoj se nalazila bivša država.Godine 2002. Mira se vratila u
Hrvatsku posle jedanaest godina i odigrala glavnu ulogu u predstavi RadeŠerbedžije. U Los Anđelesu, Mira je snimila i muzički album pod naslovom Songs From MoviesThat Have Never Been Made. Nedavno je igrala Danijelu Ruso (Danielle Rousseau) u ABC-ovoj televizijskojseriji Izgubljeni (Lost). Mirin suprug je filmski režiser koji je, između ostalog, režirao Sofoklovu Antigonu i jednuepizodu Babilona 5. Mira povremeno piše kolumnu u splitskom magazinu Feral tribjun. Izdala je knjigu “Totalna rasprodaja” (Samizdat B92), sto je ustvari zbirkekratkih političkih eseja koje je kao kolumne objavljila od 2004. do 2006. u hrvatskom Feralu.

Vjerovatno najveći seks-simbol jugoslavenske kinematografije. Bez obzira nato kakav je film, jedno je bilo zagarantirano: Mira će sigurno biti gola, baremdo pojasa, a dovoljno je spomenuti čuvenu scenu s Mikijem Manojlovićem u filmu“Otac na službenom putu”. Ova rođena Zagrepčanka emigrirala je prije 20 godina u Ameriku i tamopostala zvijezda TV hitova “Babilon 5”, “Izgubljeni”, “Zakon i red: LosAngeles”… Ostvarila je brojne značajne uloge u predstavama i filmovima te jesurađivala s mnogim poznatim rediteljima, među kojima je i bh. oskarovac DanisTanović.

Sonja Savić
je bila srpska filmska glumica poznata po svom promuklom glasu i svojim
ulogama u uspešnim jugoslovenskim filmovima tokom 1980-ih.
ođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi
u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine.
Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u
klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa : Svetislavom Goncićem,
Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem...
Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina „Živeti kao sav normalan svet“,
„Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“,„Čavka“
izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha,
ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. Za glavnu ulogu u filmu"Šećerna vodica"
dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine.

Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu uVeneciji.
U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu „Voleo sam devojku iz grada“
snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu Devojku iz grada.
Tokom devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga,
ostvarila nekoliko značajnijih uloga: „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“,
„Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“: Bila je aktivna i kaorediteljka
„Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut - Beograd andergraund“, „Plej“
i poslednji film „Šarlo te gleda“.

Devedesete Sonja Savić provela je u potpunoj alternativi, bavila seeksperimentalnim i video radovima, bila je najžešći kritičar svega što jesmatrala licemernim i komformističkim, a nije skrivala ni svoje gađenje nad,kako je govorila, učaurenom srpskom kulturnom scenom. Pratile su je tvrdnje ozavisnosti od teških droga, o čemu dan nakon njene smrti nezvanično pišu nekisrpski dnevnici. Policija do ovog trenutka o razlozima zbog kojih je glumicapreminula u 47 godini života zvanično nije ništa saopštila.

Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge "Hleb i mleko" 2001. godine, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film "Jug - jugoistok" je kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a "Nekojša Đukelić". Posljednju ulogu je ostvarila u filmu "Zabranjena ljubav", a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u Tv-seriji "Vratiće se rode". Pred kraj života se posvetila snimanju avangardnih filmova. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica.

Nagrade

- Zlatna arena u Puli

- Nagrada Carica Teodora za najbolju žensku ulogu za film "Živeti kao sav normalan svet"

- Gran prix za ulogu u "Šećernoj vodici"

- Specijalna nagrada žirija u Veneciji sa ulogu pevačice u filmu "Život je lep"

 Slovenačka glumica nosila je brojne epitete: seks-ikona bivše države, prelijepaplavuša, najljepša Jugoslovenka, žena od koje je zastajao dah. U vrh glumačkeorbite vinuo ju je čuveni film Živka Nikolića "Čudo neviđeno".

Koliko je Živko bio oduševljen njom, svjedoči i to da ju je video samo nafotografiji, ali je zatražio od producenta da je nađe i bez probnog snimanjadao joj glavnu ulogu. Nakon glumačke karijere studirala je psihologiju. Danasživi u Rimu, radi kao psiholog i psihoterapeut, a filmove gleda kada joj toobaveze dopuštaju.

"Imam mnogo obaveza i blizance od pet godina", Igrala sam u teatruveć od malih nogu i gluma je za mene prirodno stanje.  kaže Savina.

Olivera Katarina 

5.mart 1940, Beograd

Glumica i pevačica Olivera Katarina je imala meteorsku karijeru, a onda jeiz ko zna kojih razloga sklonjena. Toliki uspeh joj nije oprošten, do današnjihdana.

Rođena je u Beogradu 5.marta 1940.godine, kao jedina kći brodskog kapetanaBudimira i Katarine Petrović. Odrasla je na obali Save, u Pop Lukinoj ulici.Kao devojčica učila je balet kod Sofije Velikove i tada je zavolela scenu. Pozavršetku gimnazije, po očevoj želji upisala je prava, gde se nije dugozadržala. Sa nepunih devetnaest godina otišla je u Pariz, da nauči jezik i vidisveta. Sledeće jeseni konkurisala je na beogradski FDU i bila odmah primljena.Bila je u klasi Ognjenke Milićević, zajedno sa Milenom Dravić, StanislavomPešić i Petrom Kraljem.

Već na prvoj godini zaigrala je u „Ateljeu 212“, u predstavi „Kad je ženanema“. Usledila je glavna uloga u „Koštani“. Predstava je bila suvišeavangardna za ono vreme, i propraćena oštrim kritikama. Jedan komentar jeposebno uvredio Oliveru – pozorišni kritičar Vuk Vučo je nazvao „Milolikapriučena balerina“. Kada ga je prvi put srela, upustila se u raspravu, koja jepotrajala celu noć. Završila se tako što su se njih dvoje sutradan venčali!Olivera Petrović postala je Olivera Vučo, i pod tim imenom postala poznata.Brak nije potrajao, a Olivera je igrala u Narodnom pozorištu i snimala filmove.1966.godine sa filmom „Vojnik“ otišla je u Kan, a na povratku, dobila je otkazu matičnom pozorištu, po strogim pravilima onog doba.

Žena oko koje su se muškarci bukvalno tukli, glumica koja se proslavilafilmom “Skupljači perja” iz 1967, pevačica za kojom su ludeli i u inostranstvu– svojevremeno je održala 72 uzastopna koncerta u pariskoj “Olimpiji”.Zaboravljena i zabranjena glumica i pevačica koja je pre mnogo godina zapalilaKan, Njujork, Berlin, Pariz… kojoj su aplaudirali Salvador Dali, Ani Žirardo,Širli Meklejn, Akira Kurosava, Alen Delon, Žilber Beko. Poslednjih godinapojavila se u jednom filmu “Čarlston za Ognjenku”, a nedavnom je dospela ucentar pažnje kada je dobila nacionalnu penziju…

Susretsa Titom

Olivera Katarina, pevačica i glumica, ispričala je kako jeprošao njen prvi susret sa Titom i da Jovanki nije bilo svejedno kada se Broz zagledaou lepu pevačicu.

"Prvi put kad sam upoznala Tita, snimala sam"Nišku banju" u studiju. On me je snimao, gledao me je nonstop. A kasnije me je poljubio. Ili ja njega, ne sećam sedobro.", ispirčala je Olivera u emisiji "Goli život".

Pevačica je dodala sa se ona njemu dopala kao pojava, kao pevačica."U jednom trenutku, kad sam se pojavila, Jovanka i Tito bili tu, i Jovankaga je gurnula laktom i rekla "Evo ti je", to sammogla da joj pročitam sa usana."

"Tito mi je uvek odavao utisak ženskaroša, bio je pravi muškarac. Imaoje opake oči, a videla sam ih na Tari veoma blizu oči, bile su zelene sa žutimtačkama. Staljin mu je čak rekao da ima oči risa.", reklaje Olivera Katarina.

Izjava:Ja sam najusamljenija žena u ovom gradu. Već 20 godina nemam partnera, niti mise koji muškarac sviđa.

Uloga u ‘Bubašinteru’

Prvu filmsku ulogu dobila je u filmu “Bubašinter” u režiji Milana Jelića. Nakon snimanja tog filma Zlata je odlučila upisati Akademiju dramskih umjetnosti u Beogradu, koju je završila u klasi s Bogdanom Diklićem, Ljiljanom Stjepanović, Snežanom Savić, Ivicom Klemecom, Radošem Bajićem i Lazarom Ristovskim. Odmah nakon što je stekla diplomu redatelj Aca Đorđević ponudio joj je ulogu Marije u seriji “Povratak otpisanih”, koja ju je proslavila.

“Bilo je to jedinstveno iskustvo. Na samom početku karijere igrala sam s takvim glumačkim veličinama. Snimanje je trajalo godinu dana i svi su se prema meni odnosili zaštitnički i kolegijalno. Aca Đorđević redovito nas je nasmijavao zadirkujući klapera, kojem bi svaki put zadrhtale ruke kad bi stao ispred mene. Zezao ga je da je zbunjen pred mladom, lijepom devojkom”, prisjetila se Zlata Petković dana snimanja u nedavnom intervjuu za srpske medije.

Identifikacija s likom

Uloga Marije obilježila je njezinu glumačku karijeru, publika ju je identificirala s likom. Poslije “Otpisanih” igrala je u seriji “Grlom u jagode”, a zatim su slijedile ponude iz kazališta i televizije. Posljednju ulogu odigrala je u TV seriji “Selo gori, a baba se češlja”.

Ljubav svog života upoznala je tek kasnije, tijekom jedne turneje beogradskih glazbenika po hrvatskoj obali, gdje je upoznala skladatelja Aleksandra Sanju Ilića (61), danas lidera grupe Balkanika. Budući da je vrlo mlada rodila prvog sina Gvozdena, Zlata je postala i mlada baka. Htjela je imati djevojčicu, tako da uz dva sina i supruga ne bude u manjini. Zato se posebno razveselila kada je prvo dobila unuku Teodoru, a potom i unuka Đorđa, koji su danas već tinejdžeri. Njezin mlađi sin Andrej krenuo je očevim stopama te se također bavi glazbom.