Ovo je verujem druga od tri verzije adaptacije romana JamesM. Caina, meni je draža ona sa Jack Nicholsonom i Jessicom Lange, a da samgledao Viscontijevu, verovatno bi mi i to leglo...no baš volim i ovaj film, igromslučaja sam gledao prvo njega. Smetalo mi je uvek nešto nelogičnosti inaivnosti ali je i dalje ovo jedan od meni dražih noir filmova. Slab sam naambijent i samo doba ove priče, i naravno na, za to vreme, neopisivo seksEpilnuLanu Turner, dok sam temu uvek voleo. Za razliku od većine ljubavi u noirfilmovima...u Poštaru oni se zbilja vole i valjda je to glavni razlogtoga zašto mi je ovaj filmić oduvek i bio poseban, uprkos manama.

So...doba je depresije, sumorni period Amerike, naš centralni lik, Frank, jelutalica koji se potuca od jednog mesta do drugog, tražeći bilo kakav posao.Put ga navodi na drumsku kafanu koju drži Nick sa svojom prilično mlađom i ubersexy suprugom Corom. Frank i Cora već na prvi pogled dožive to nešto, započinjuaferu, i ubrzo, usled nemogućnosti bega u srećniji život, oni počinju da kujuplan kako da se otarase Nicka. Uz nebrojeno peripetija, prvobitnog neuspehaubistva, potom i gorih problema, njihova ljubav je na ispitu i sive strane ljudskeprirode isplivavaju na videlo...najkraće.

Garfield jestandardno uverljiv, Tarnerovoj je ovo verovatno jedna od najboljih uloga, dokje izuzetno zabavna i epizoda Hume Cronyna, mada ne bih rekao da je gluma to štoPostara čini klasikom. Beznađe, ljubav, strast, sumorni izbori, loše okolnosti,loša i sreća, okretanje jednoga protiv drugog, interesantne životne ironije,grubost i nežnost...u Poštaru se stalno smenjuju i čine zanimljivu priču jednog doba imožda malo drugačiji noir, u svoj svojoj tami.