Tako nekako i kod mene, mada mi je napetost bila najčešće upitna ali je povremeno bilo meni efektnih scena, dok i ritma nije falilo, no nisam se mogao vezati za likove, baš ta zbrzanost koju pominje Eden, delom i neuverljivost u toj snalažljivosti likova u sred svog tog haosa i panike. Znamo, sada, koliko su zdravstvene organizacije nespremne i da ikakvih brzih rešenja nema, ovde to deluje prilično hollywoodski, što je šteta jer znaju Korejanci napraviti dragulj i od ideja koje nisu sveže. Eto npr Train to Busan, šta je više iscpljeno od zombi apokalipse, no sa sjajnim likovima, emocionalnim nabojem, eto napolitankice od filma, Ovo sa tim famoznim parazitima, te haosom u društvu, nespremnošću medicine i vlasti, zakulisne radnje, big farma, vazda novac kao motiv, scene ljudske patnje i stradanja...nije to ni malo loše u ideji, tek je egzekucija, eto, u mojem doživljaju makar, tu i tamo zatajila. Svakako nije loš film, tek je mogao biti bolji. 

  Steta sto je ovaj vredan i gledanja vredan film, tako malo ljudi ovde gledalo. Prosao je apsolutno ''Ispod radara'' kako kaze nas uvazeni clan Stole Haringa.

Najlakše je dobiti sve na tacni i samo sesti i gledati film.