1937. godine, Irene Dunne je bila izuzetno popularna i"In" miličica u hollywoodu. Njen prethodni film, Theodora GoesWild je bio izuzetno uspešan, Dunneovu je kritika nahvalila, dobila je isvoju Oskar nominaciju, donela hrpu para Columbiji, te ju je isti studiobrže-bolje uposlio u još jednoj komediji, dodao joj takođe popularnog CaryGranta, i The Awful Truth (1937), šarmantni i zabavni klasik, je rezultat njihove prve saradnje (pisah da su sjajan par u kasnijim My FavoriteWife i Penny Serenade).

Priča se vrti oko bračnog para Warriner, Lucy i Jerryja, koji jedno drugo svemanje shvataju ozbiljno, Jerry je često odsutan, Lucy pa ide na svoju stranu, ibrak im se naravno urušava zbog nepoverenja, ljubomore i nestrpljenja. Avaj, ubrzoposle razvoda, kako ko pokušava da započne novu vezu, ovo drugo mu se uz  naravno gomilu blesavih i komičnih situacija,meša i remeti svaku šansu za novi početak. 

Nama dakle ostaje da se zavalimo i zabavljamo gledajući dvoje blesa koje se mnogo vole upokušajima da se ne vole, i da kao zagorčaju jedno drugome živote...iako polakopostaju svesni te neizrečene "Užasne istine" iz naslova...

Zbilja me je zabavio, prvo mi je Dunne premila, harizmatična, sjajno funkcionišesa Grantom, koji eto ovde ne upada u zamku kakvog karikaturnog lika, već jeonaj dobri stari šmeker Grant, na koga smo navikli. Druga polovina filma jemnogo bolja, pa eto, ako vam se kojim slučajem manje dopadne početak,pregurajte to upoznavanje sa likovima i njihovim karakterima, sve se razmašekasnije. Ovo je film koji je, ni malo slučajno, lansirao Cary Granta u sam vrhtadašnjeg hollywooda, preporuka.