Početak ovog me podsetio na niz drugih filmova (odličan estonski Klass, van Santov Elephant...), pa je još i nagr(a)đen Oskarom i sumnjao sam da se može ponoviti isto. Međutim, desilo se da opet od babe postane devojka i to još lepša. Čak i bez čarobnjaka Mikelsena koji je to dobrim delom izveo u After the Wedding.

Ovaj film ima neka tri naslova i svaki odgovara po jednom njegovom delu.

Radni naslov Civilisation ide uz prvi deo filma gde vidimo kastriranu zapadnu civilizaciju koja opterećena samonametnutim ograničenjima ne ume detetu (malom čoveku) da objasni zašto je dobro dobro, a zlo zlo. Ovaj deo filma ima i dozu subverzivnosti.

U drugom delu, u Africi, među ljudima koje bi jedan srpski politički saprofit nazvao kanibalima, takvih ograničenja nema, ali tu vlada zakon jačeg i okrutnijeg. Tom delu bi odgovarao danski naslov Hævnen, što u prevodu znači osveta, a baš to i gledamo.

Treći deo donosi pomirenje, kako među protagonistima, tako i među ovim životnim koncepcijama, a mire ih iskrenost i pokajanje. Njemu sleduje naziv U boljem svetu. Jeste da ovaj deo liči na popovanje, ali izgleda da danas drugačije ne može da se saopšti jedna prosta istina.