9/10, definitivno jako težak film za gledanje.

I pored toga što je malo više predvidljiv, uspeo je da iznenadi na kraju. Definitivno je kraj veoma gorak. Što se tiče tabanja u filmu, mislim da je to tipično za ovakve korejske osvetničke filmove 

Film koji nisam hteo da gledam, ali na kraju odgledah. I zazalih. Vidim da ima puno komentara o filmu pa rekoh da pogledam , i vidim da ima puno nagovestaja sve kad se skupi, tako da su i moji u tom stilu.

 

Sociopte, sadiste, ubice , ok ima ih razlicitih tipova ima i gorih realnih likova, a i filmova koji su bolje obradili istragu, potragu, i krvnu osvetu, i mnogo bolje zavrseni. 

Osveta agenta NIS-a, policija sumnja na cetvoro ljudi a nigde je nema. Superherojska izdrzljivost ubice koji usput malo maltretira ljude, pa se malo seksualno izivljava , pa ubije jos po nekog neduznog, pa onako krvav prodje pored vojske, pa tako opusteno sav izlomljen, vozi sa slomljenom rukom a drugom pije ili obrnuto ista prica, guta lekove, smislja plan, hoda sa rasecenom tetivom, ma...

Kraj je postavljen onako jer ne znam kako bi drugacije zavrsili. I sta je agent NIS-a na kraju postigao, nista osim sto je napravio jos vece stradanje. To se tako ne radi.

Sve mi je to u najmanju ruku dosta neozbiljno.

E tu ne dijelimo mišljenje.

I to je je super, bilo bi dosadno da nam se sve jednako sviđa - na priimjer mlaćenje nekoga "ko vola u kupusu"(TM)kardiovaskularni terorist , ako je napravljeno kako treba i s razlogom, film meni ima dodatni plus.

Ono što nije super je kad te ljudi gledaju s nevjericom jer si pogledao nekakav tamo nikad čuli I Saw the Devil, a odbijaš gledati, ček da vidim koji novi triler wannabe je holivud izbacio... Evo ga Silk Road.

Život je kratak i ne da mi ga se potrošit (samo) na mediokritete koji mi uopće nisu zabavni.

Nije mi bila namera da tematski svrstam pomenute filmove u istu ravan, jer to nije ni moguće. Apostrofirao sam da imam problem sa uverljivošću scenarija istih.

Ama naslov je filma I Saw the Devil.

I vidjet ćete samog vraga u filmu. Da budem iskren, vidjet ćete više nego jednoga.

Ako neko od ovoga filma očekuje nešto drugo, ja ne znam šta bi to drugo bilo. Kakav Oldboy, ovo s Oldboyom apsolutno nikakve veze nema osim što je tema osveta. Pa korejci ne kloniraju sami sebe, nije to holivud gdje se mrtvi konj premlaćuje do besvijesti.

The Chaser ima potpuno drugačiji stil od navedena dva, u pitanju je krimić. Mother je de facto drama tako da ni on nema šta tražiti na popisu osvetničkih trilera.

Ti si njih meni se čini zaboravio. Ja se još jako dobro sjećam ključnih trenutaka iz oba dva koji su mi bili ludilo dobri, toliko dobri da nema kome ih nisam preporučio.

Istina je da razvikuše od strane kritike nisu toliko dobre kako se sugerira.

Na primjer Wailing jest dobar film, ali po kritici je ispalo da je nenadmašno remekdjelo. A nije.

Drugi primjer je Burning, nepodnošljivo smeće i ja pojma nemam čime je to kritika bila oduševljena.

Kao da kritika namjerno gura u prvi plan korejske mediokritete ne bi li ljudi zanemarili i zaobišli one naslove koji zbilja valjaju te pomoslili da Južna Koreja snima ista bezlična sranja ko holivud pa da se tamo nema šta tražiti.

Već sam prije pisao, ma koliko neki mrzili Netflix ili druge stream platforme, zahvaljujući tim servisima publika se malo pomalo uspijeva othrvati holivudskom zagrljaju i vidjeti brdo bombona i ne samo korejskih, umjesto da troši vrijeme i pare na same budalaštine.

I Saw the Devil je mastwočuša.

Čak i onima kojima će se smučiti. Holivudske bebe se već jednom moraju odbiti od sise/bočice i odrasti.

Da li je neko izbrojao koliko je glavni negativac dobio udaraca u glavu razno-raznim metalnim predmetima. Da sam bio na njegovom mestu, mislim da bih imao problema sa hodom i govorom. Ovome ništa, zapravo kao da je posle svakog "baraža" koji popije, sve jači.

Iako sam ljubitelj korejske kinematografije, imam problem sa scenarijima za njihove najizvikanije filmove (Oldboy, The Chaser, I saw the Devil, Mother...). Nekako su mi neuverljivi i sa dosta preterivanja a i scene ponekad deluju nabacano jedna za drugom, bez nekog reda, prilično haotično. Naravno umetnički elementi filma kao i vrhunska režija, često pokriju te nedostatke tako da finalni proizvod ipak bude daleko iznad proseka.

Prošlo je neko vreme otkako sam gledao pomenute filmove, neki detalji se i zaborave u međuvremenu. Možda bi mi ponovno gledanje istih promenilo percepciju.