režija : Bertran Tavernije

ULOGE

Filip Noare : Major Dalaplan

Sabine Azema : Irena de Kortil

( i ostali...)

 

   U knjizi Deca komunizma Milomir Marić je napisao da je Engels u trenutku nadahnuća rekao "Da nema Francuskinja ne bi vredelo živeti!" Da, da, onaj Engels, Marksov...  I da je to potvrdio živeći sa dvema sestrama, naravno Francuskinjama, a pošto mi knjiga nije pri ruci, ne mogu da tvrdim da nisu bile bliznakinje. Eto, ko zna šta bi bilo sa ovim našim delom sveta da je umesto marksizma prihvatio engelsizam...

   Dobro, kakve to ima veze sa ovim filmom? Pa prosto tako što je neodoljiva Sabine Azema oličenje tog živototvornog, nepobedivog principa životnog imperativa, stava da živeti se mora čak i kad sam život zataji i svede se na instinkt iznutra i pepeo spolja. Sa druge strane je to "marksističko" brojanje mrtvih, bizarna težnja da se nađe neznani junak po meri generala i kapitala, rasizam i busanje u grudi. 

   To nije prost sukob ženskog i muškog principa, nego sukob smisla i besmisla, istinskog dobra i ogoljenog zla. Zato major Delaplan, zarobljen u kutikuli samožrtvovanja, ma koliko ono iskreno i pravedno bilo, ne ume u odsudnom trenutku da ogovori na Irenin ljubavni poziv i da izgovori tu "formulu od tri reči".

   Film je klasična melodrama smeštena u gotovo nadrealni ambijent ratom devastirane Francuske i kroz suptilnu Tavernijeovu režiju kombinuje jako važne teme, ljubav, smrt, umetnost, bol i ozdravljenje. Diskretan humor i svedena, siva fotografija, odsustvo sentimentalnosti, zdrava i razvijena ljubav koja mora da se plati trpljenjem i žrtvom...

   Baš film kakav volim!

Prevod na http://titlovi.com/titlovi/la-vie-et-rien-d-autre-aka-life-and-nothing-but-110364/

Hvala srkisu na pohvama za prevod i prijatno gledanje.