Exit Through the Gift Shop (2010)

Exit Through the Gift Shop vas vodi kroz svet ulične umetnosti i pre nego što vam pokaže vrata, ostavljajući vas - poput svih pronicljivih grafita - oduševljenog, zabavljenog i pomalo zbunjenog u vezi cele prirode umetnosti.

Film je prava retkost. U pitanju je pokušaj dokumentarca o pokretu umetnosti, ali i istraživanje o tome zašto film ne uspeva na toj misiji. Film je snimio poznati britanski crtač grafita poznat kao Banksy, čiji se radovi tajnovito pojavljuju preko noći na zidovima širom celog sveta.

Banksyjevi radovi su često uvrnut komentar na pop kulturu: prikaz Samuela L. Jacksona i Johna Travolte iz film Pulp Fiction gde umesto pištolja drže banane; slika devojčice koja uzleće uz pomoć balona na West Bank zidu; britanske novčanice od 10 funti na kojima se umesto kraljice nalazi princeza Diana.
Osim toga što očigledno snima film iza kamere, Banksy se takođe povremeno i poljavljuje u njemu - ležerno zavaljen u fotelji, okružen mrakom, a njegov glas izmenjen. On nas uvodi u film, izvinjavajući se što film nije "Gone with the Wind", ali smatra da "tamo negde možda postoji moral."

Osoba u centru pažnje filma nije Banksy, već entuzijastični Francuz po imenu Thierry Guetta. Kao porodični čovek iz Los Anđelesa koji je opsednut slavnim ličnostima, Guetta opsesivno snima svoj život.

Kada Guetta dođe u kontakt sa uličnim umetnicima poput Invader-a i Shepharda Faieryja, on ubrzo zadobija njihovo poverenje i počinje da ih snima. "Čovek koji bi snimio bilo šta nabasao je na svet podzemlja," govori velški glumac Rhys Ifans, narator u filmu.

Guetta ne zna puno o umetnosti, a da ne govorimo o snimanju fulmova, ali pruža zabavu. On uzbuđeno prati ove umetnike (čiji se radovi sada na aukcijama cene i za nekoliko desetina hiljada dolara) dok se noću, poput provalnika, pentraju po krovovima.

Kako vreme prolazi, Guetta sakuplja veliku biblioteku snimaka. Veliki deo toga predstavlja redak prozor ka ljudima koji većinu energije troše na sakrivanje identiteta i zataškavanje svojih metoda.

Kada se Banksy i ostali grafiti umetnici proslave, govore Guetti da izmontira dokumentarac. Njegov odgovor je 90-minutni film Life Remote Control, bezumni haos bez zapleta. Uviđajući da su se obratili pogrešnoj osobi - "nekome sa mentalnim problemima sa kamerom," govori Banksy - Banksy odlučuje da preuzme stvar u svoje ruke, i kao rezultat imamo Exit Through the Gift Shop.

Međutim, tu je i preokret. Dok Banksy filtrira haotične snimke, on predlaže Guetti da se i sam oproba u uličnoj umetnosti - i tako nehotice izaziva stvaranje čudovišta. U Los Anđelesu, Guetta uzima pseudonim Mister Brainwash i - uz pomoć okoline i saveta Banksyja i Faireyja - predstavlja svoj ekstravagantni hit šou. Ogromna pažnja i novac koji dobija za svoje rukotvorine zatiču Banksyja i ostale.

Ostaju odmahujući glavama u neverici na pogled ovog "umetnika preko noći". U potrazi za porukom, Banksy sleže ramenima i kaže, "Možda to znači da je umetnost neka vrsta šale."

Zaključak koji smiruje strasti, a opet je i osećajan, naročito kada imamo u vidu da je u pitanju film koji proslavlja umetničku inventivnost. Takođe se uklapa u celu priču: Jedna od najpoznatijih Banksyjevih šala je postavljanje svog dela u muzeju Luvr.

Exit Through the Gift Shop započinje prelepom montažom o uličnim umetnicima na delu, dok se u pozadini čuje "Tonight the Streets are Ours" Richarda Hawleyja. Facinantno poput Guettine priče, niko ne može da odoli a da ne poželi da je ulična umetnost dobila dokumentarni film koji zaslužuje.