KAPITALIZAM: LJUBAVNA PRIČA – Michael Moore
Sve što niste znali o svetskoj ekonomskoj krizi, a niste smeli da pitate

Možemo voleti ili ne voleti Michaela Moorea, ali moramo se složiti oko jednog: on uvek Americi kaže ono što ona ne želi da čuje

Sofija Vuković





Naslov originala: Capitalism: A Love Story
Scenario: Michael Moore
Žanr: Dokumentarni
Trajanje: 127 minuta
Produkcija: SAD, 2009.

Da li ste i vi od onih koji (kao i dolepotpisana) žive u konstantnoj panici od onog trenutka kada će biti prinuđeni da od banke pozajme bilo kakav novac? Da li vas obuzima horor pri pomisli da ćete za stan koji ste platili 50.000 € banci vratiti više nego duplo toliko?

Isto tako se očigledno oseća i Michael Moore, i rešio je da raskrinka veliku svetsku prevaru zvanu bankarstvo. A banke su, rame uz rame sa velikim korporacijama, kičma kapitalizma. Moore kreće od jednog vrlo jednostavnog pitanja: Kako to da u Americi sve više ljudi koji rade ne uspevaju da otplate hipoteke i zbog toga gube svoje kuće.

U pokušaju da odgonetne enigmu, on kopa sve dublje i dublje po zamršenim tunelima finansija, počev od privatnih računa, pa do Vol Strita, pokušavajući da dopre do korena velike ekonomske krize koja trenutno drma svetom.

Na još dubljem nivou, on želi da objasni kako se taj proslavljeni ekonomski sistem, koji je Ameriku isturio na čelo svih nacija posle II svetskog rata, tako izvitoperio. Moore pritom oštro kritikuje republikanske predsednike koji su to smanjivanjem poreza i nekontrolisanom liberalizacijom tržišta omogućili – u prvom redu Ronalda Reagana i oba Busha.

Naravno, kome i čemu su Mooreove simpatije okrenute jasno je od prvog trenutka, i pritom ne mislim na siromašne farmere i radnike koji gube kuće zbog dugova. Iako se trudi da ostavi utisak neutralnog medijatora, pa ne ostaje dužan ni Demokratskoj stranci zbog nekih postupaka, reditelj očigledno predstavlja Baracka Obamu kao Spasitelja – tračak nade, zrak svetla u tom groznom svetu, koji će sve promeniti na bolje.

Moore se takođe, kao i uvek, vrlo lukavo koristi tuđim emocijama da bi njegov film dobio na dramatičnosti, i povremeno ćete se zapitati da li su neophodni baš svi ti kadrovi uplakane dece. Ipak, setimo se da je njegov rodni grad, Flint, jedan od onih koji su potpuno propali nakon bankrotstva General Motorsa, tako da emocije koje Moore prikazuje nisu strane ni njemu samom.



Da se razumemo, ovo nije film za upućene u svetska ekonomska pitanja, i sigurna sam da će mnogi eksperti ovde naći ogroman broj grešaka, preuveličavanja ili pogrešnog tumačenja činjenica. Međutim, za nas, obične smrtnike, Moore ovim svojim delom ponovo hrabro rasvetljava i otrovno preispituje goruće socijalne probleme koji pogađaju njegovu zemlju, a samim tim, nažalost, i sve nas, daleko preko okeana.