Kurt je u seriju ubacio pravog Anđela Pakla, to je onaj baja što glumi Hepija. Napisah gore da je autor "oživeo"ljude koje je upoznao tokom života. Oni nisu bili akademici već lopuže i ubice koje je povezao i razvukao u priču koja me toliko podseća na Hamleta. Nedostaje samo duh Hamletovog oca

  Završna scena mi je pokvarila opšti utisak. Kao da sam gledao preslikan i modifikovan kraj filma Vanishing Point (1971).

   Ja sam morao da proverim ko je ta zloća, kad ono Saterova stara.

   Džema se pojavila na kratko u Majancima. Čekam da se pojave i ostali sa većom minutažom. Za sad je prosek.

   Meni izgleda kao da još nisu bili u Meksiku. Pustinja mi izgleda isto, karteli takođe.

 

  Serija mi je ostala u lepom sećanju. Sater je nadmašio sebe kad je preko scenarija oživeo čudne ljude još čudnijih sudbina koje je upoznao kao klinac. Neko je odrastao u blizini prirodnjačkog muzeja, neko pored bolnice, Sater je odrastao pored mardelja. Likovi koji defiluju serijom nisu samo plod njegove mašte i neobičnog smisla za humor. Zaista ne znam, a to bih voleo, da li je postojao mučenik kakav je bio Oto. Filmski Oto je u svojim patnjama nadmašio Isusa. To što je za ulogu najgore filmske zloće odabrana njegova supruga nije slučajnost već poseban smisao za humor.

  Kraj serije je ono što sreću kvari. Na stranu to što je već viđeno, neđto slično uradio je to u filmu prvi antiheroj Kovalski koji je dao pravu definiciju izbora. Ipak sam zadovoljan serijom, toliko da sam se prešaltovao na meksličku verziju.